U Nišu je u organizaciji PROTECTA-e organizovan okrugli sto „Udružena i osnažena zajednica protiv zelenašenja“ koji je izazvao veliku pažnju javnosti i okupio predstavnike lokalne samouprave, civilnog društva, Univerzitetske zajednice, medija, pravosudnih institucija…
U uvodnom izlaganju Milan Stefanović, predstavnik PROTECTA-e je izneo informacije vezane za stavove i iskustva građana Niša u vezi zelenašenja, a na osnovu istraživanja koje je sprovedeno na ovu temu. Da je zelenašenje zastupljeno u velikoj meri u našem društvu smatra 40% anketiranih Nišlija, a 61% njih smatra da nadležne institucije ne reaguju adekvatno u slučajevima zelenašenja. To je i glavni razlog zašto je po građanima Niša samo 7% slučajeva zelenašenja prijavljeno policiji. Ohrabrujuće je što bi se 55% anketiranih obratilo za besplatnu pravnu pomoć kada bi imalo problem vezan za zelenašenje.
Pored rezultata istraživanja, u uvodnom izlaganju su predstavljene i ostale aktivnosti koje je na temu suzbijanja zelenašenja sprovela PROTECTA u poslednjih par meseci: edukacija srednjoškolaca, trening za organizacije i medije, informativne kampanje za građane, snimanje edukativnih filmova sa kompetentnim sagovornicima koji su postavljeni na facebook i youtube kanale PROTECTA-e.
O uslugama pravnog centra za savetovanje žrtava i potencijalnih žrtava zelenašenja je govorio Igor Milosavljević, pravnik koji u okviru pravnog centra pruža besplatnu savetodavnu pomoć svim zainteresovanim građanima. Da su usluge ovog pravnog savetovališta postale poznate onima koji imaju problem sa zelenašenjem i van Niša govori podatak da se polovina dosadašnjih korisnika javila iz drugih gradova Srbije, od Novog Sada do Vranja.
Pravni i zakonodavni okvir koji definiše sankcionisanje zelenašenja je na okruglom stolu predstavio Saša Đokić, Osnovni Javni tužilac u Nišu. Brojka od samo 17 slučajeva zelenašenja koji su procesuirani u poslednjih par godina od strane tužilaštva u Nišu govori u prilog činjenici da građani retko prijavljuju zelenašenje i da se zelenaši koriste ugovorima koji se teško obaraju na sudu.
O tome kako je zelenašenje u Srbiji evaluiralo od devedesetih godina prošlog veka pa do danas je govorio Nebojša Petković, dugogodišni Šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta PU Niš, sada u penziji. Od privatnih zatvora i nasilja nad žrtvama zelenaša od strane kriminalaca, koje je bilo sveopšte prisutno devedesetih, došli smo do toga da kriminaci svoja finansijska ulaganja danas više ne osiguravaju mišićima i pretnjama, već ugovorima koji su overeni kod notara i uz pomoć kojih žrtve zelenaša u kratkom roku ostaju ne samo bez novca već i bez celokupne imovine. Zato je posebno naglašen na ovom skupu da građani moraju da paze šta potpisuju i da se obavezno kod novčanih pozajmica posavetuju sa pravnicima.
O veličini psihosocijalnih problema koje u društvu uzrokuje zelenašenje je na ovom okruglom stolu govorio Dr Vladan Radivojević, psihijatar. Pored pravnih i ekonomskih posledica po žrtvu, zelenašenje često urušava porodicu, žrtve ostaju bez posla, podrške članova porodice, primorani su da napuste mesto stanovanja, a kao krajnja posledica se često javlja i samoubistvo. Grupe koje su najugroženije i najčešće dolaze u situacije da pozajmljuju novac od zelenaša su vlasnici biznisa koji ne mogu doći do novca za svoje investicije legalnim putem, onda socijalno ugroženo stanovništvo koje je često primorano da pozajmljuje novac kako bi isplatilo zaostale račune, skupo iznenadno lečenje i slične troškove, i ovisnici od kocke, droge, alkohola koji novac od zelenaša pozajmljuju kako bi nastavili sa aktivnostima na koje su se navukli. Po rečima doktora Radivojevića, čak dve trećine ovisnika od kocke koji su se javili klinici za pomoć su bile ujedno i žrtve zelenaša koji koriste ovu situaciju gde žrtve ne mogu da razumno reaguju.
Na diskusiji koja je usledila nakon uvodnih izlaganja su se mogla čuti raznorazna iskustva prisutnih, ali i da društvu nedostaje empatija prema žrtvama zelenašenja, i da se one često osuđuju bez da se zna stvarni razlog pozajmljivanja novca. Organizacije koje se bave ljudskim pravima su u okviru diskusije skrenule pažnju i na nesavestan rad pojedinaca u ustanovama socijalne zaštite koji zna da dovede do toga da tražioci socijalne zaštite ne dobiju adekvatnu uslugu i da budu prepušteni sami sebi i na taj način podložni i raznim oblicima zelenašenja. Kao opšti zaključak skupa se moglo čuti da je neophodno da se o zelenašenju više govori u medijima i javnosti, i da veći broj institucija i organizacija treba da prilagodi svoje programe kako bi u svojim aktivnostima sagledali i ciljnu grupu žrtve zelenašenja.
Organizaciju okruglog stola je pomogla Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala kroz Fond otpornosti.
Projekat „Udružena i osnažena zajednica protiv zelenašenja“ sprovodi Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA a podržava Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala kroz Fond otpornosti. Za stavove i mišljenja predstavljene na projektu odgovornost snosi isključivo Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA.
