Bračni par Miodrag i Viktorija Džunić proslavio je 60 godina zajedničkog života, okružen najbližima – u krugu porodice, prijatelja i kumova. Iako su se upoznali na studijama u Beogradu, svoj mir i snagu decenijama pronalaze nadomak Niša – u selu Manastir, na strmim obroncima Sićevačke klisure.
Upravo tamo, gde danas ima svega nekoliko meštana i vikendaša, Džunići – Miodrag iz Bubnja i Viktorija iz Beograda, su još 1979. godine podigli svoju vikendicu, uređujući je postepeno, sopstvenim rukama i međusobnom podrškom.
„Sve smo sami radili i složno, uz dogovor. Nekad je bilo otpora od strane supruga, kad ja imam neku ludu ideju da se sprovede. On kaže da ne može i ne ume, ja mu kažem da može i ume. Uradi i bolje od stručnjaka. Sve od kamena što je, on je radio. Pomagala sam u svemu”, priča Viktorija.
Njihova bašta, brižljivo negovana, 2010. godine proglašena je najlepšom baštom Srbije. Ali ono što su njih dvoje zajedno gajili decenijama nije samo cveće – već vrednosti koje su za njih temelj zajedništva, poštovanja i životne dugovečnosti.
„Mislim da to zavisi od ljudi, od prvog stepena nadgradnje ljudi pojedinačno – od porodice. Sve zavisi od toga da li ste vaspitani da poštujete – počev od Boga, roditelja pa nadalje. Iako sam rođen na Bubnju, to je radnički kvart i Niš je bio proizvodni centar, bio sam vaspitan da svakoga poštujem i da svakom čovek pružam ono najbolje što imam”, kaže Miodrag.
Njihova proslava dijamantskog jubileja bila je obeležena i jednim neobičnim i emotivnim trenutkom – mlađi sin, elektroničar, koristeći veštačku inteligenciju, uspeo je da oživi stare fotografije i stvori pokretne slike iz njihovog života.
„Bili smo očarani, onim što su nam deca prikazala. On je uspeo da izdvoji neke slike koje su obeležile naše živote i da ih oživi, što je bilo jako emotivno. Tu sam videla svoje roditelje koji se kreću u mladosti, i nas u mladosti, sve do našeg venčanja. Onda je posle toga usledio dolazak dece, njihove ženidbe i dolazak unuka”, kaže Viktorija.
Sinovi, snaje i tri unuke danas su ponos porodice koju su Miodrag i Viktorija izgradili na temeljima uzajamnog poštovanja i vere.
„Čovek je jedan otvoreni svetski zakon ili uputstvo, kako uživati, ulepšati život i koristiti lepotu života. Kao dete prva shvata i saznanja i doživljaju, zatim dolazi škola, ko ima dobru pripremu za život, to dete će se posvetiti znanjima, bilo u školu, sportu ili odnosu sa okolinom, vrlo je bitno šta je motiv u životu”, poručuje Miodrag.
Njihovo utočište u Manastiru, u selu koje danas broji svega četiri stalna stanovnika, nije samo mesto za odmor. Zajedno sa komšijama i drugim vikendašima, Džunići su obnovili crkvu Svetog Nikole, podigli kamenite zidove, staze, baštu, fontane…
Šezdeset godina kasnije, Miodrag i Viktorija pokazuju da je za dugovečnost najvažnije ono što se ne menja – ljubav, poverenje, vera i spremnost da se, i pored prepreka, uvek krene zajedno dalje
