Od početka godine, za samo 19 nedelja, u Srbiji je ubijeno 18 devojčica i žena od strane njihovih najbližih muških osoba: partnera, braće, očeva, unuka. Najmlađa žrtva imala je samo dve godine. Poslednja četiri femicida desila su se u samo devet dana. Od 2010. godine do danas u Srbiji je ubijeno preko 400 devojčica i žena u kontekstu porodično-partnerskog nasilja.
Centar za devojke je povodom 18. maja, Dana sećanja na žene žrtve nasilja održao uličnu akciju sa performansom „Žensko groblje“.
„Imali smo dva slučaja femicida nad devojčicama od dve godine. U oba slučaja su nasilje izvršili otac i očuh. Ono što je potrebno naglasiti je da čak i kada žrtve femicida nisu deca, oni jesu žrtva kada gledaju nasilje i kada ga preživljavaju zajedno sa majkom. To ostavlja veliki uticaj i na njih“, istakla je Sara Plazinić ispred Centra za devojke.
Ona je dodala da femicid mora da se shvati kao ozbiljno krivično delo.
„Neophodno je oformiti telo koje će voditi statistiku o ovim slučajevima, o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici. Moramo da reagujemo pre nego što do femicida dođe, jer on jeste poslednji korak u nasilju nad ženama i devojčicama“, kazala je Plazinić.
Ističe da žrtve nasilja sprečavaju predrasude da se pre jave nadležnim organima, zatim neinformisanost zajednice, a nekada i predstavnika institucija. Sprečava ih i činjenica da i one nisu svesne da doživljavaju nasilje sve dok ono ne postane brutalno.
„Jedan šamar, povišen ton, čupanje, žrtve ne vide kao nasilje, već ga prijavljuju tek kada kulminira, a tada bude mnogo teže izvući ženu iz tog nasilnog odnosa“, objasnila je Sara Plazinić.
Ženu sprečava i materijalni status, odnosno status zaposlenja u odluci da napusti nasilnika. Veoma je bitna činjenica da li ona može da obezbedi smeštaj, ukoliko su u Sigurnoj kući popunjeni kapaciteti.
„Mere koje postoje jesu dobre, ali je pitanje da li se one sprovode adekvatno. Zakoni su takođe dobri, ali je potrebno njihovo sprovođenje“, zaključila je ona.
Centar za devojke je ženska nevladina organizacija iz Niša, registrovana 1998. godine u SUP-u kao udruženje građanki. Osnovana je na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Cilj je bio da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređenju njihovog položaja u društvu.
„Naša misija je osnaživanje dece, devojaka i žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost“, poručuju.
