Latinska crkva u Gornjem Matejevcu, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika na području Niša, ponovo je bila na meti vandala. Nakon nasilnog obijanja vrata iz hrama su odneti bogoslužbeni predmeti, a oltarski prostor je oskrnavljen. Čuvar crkve Veljko Spasić kaže da ga materijalna šteta boli manje od prizora koji je zatekao kada je ušao u svetinju, ističući da su razbacane ikone i bačeno raspeće ostavili dubok trag.
Provala je ostavila vidljive posledice i na samom objektu. Oštećen je ulaz u crkvu podignutu u prvoj polovini 11. veka, iskrivljen nosač vrata, polomljena cigla oko ulaza, a vrata su nasilno obijena i otvorena.
Spasić, koji već godinu i po dana po blagoslovu sveštenika brine o ovom hramu, podseća da je zajedno sa prijateljima učestvovao u njegovom opremanju, darujući časnu trpezu, deo za proskomidiju, ikone, kandila i druge bogoslužbene predmete.
„I sada, imam toliki pritisak u grudima, tolika tuga i bol, ja to ne mogu da vam opišem. Jako, jako teško. Ne što je to otuđeno, mene je najviše to pogodilo što su verski predmeti, konkretno raspeće našeg Gospoda Isusa Hrista, koje je bilo bačeno na pod, ikone koje su bile pobacane po podu, iza časne trpeze, sa putirom i diskosom, gde su otuđili putir, diskos, ručna kadionica, svešteničku, dva prestona ručna krsta, jedan prestoni krst, načinjena je velika duhovna šteta”, rekao je Spasić.
Odmah nakon što je primetio šta se dogodilo, slučaj je prijavio policiji. Kako kaže, na lice mesta izašli su i forenzičari, koji su obavili uviđaj.
Ovo, međutim, nije prvi put da je Latinska crkva na meti vandala. Spasić podseća da su i ranije zabeležena oštećenja, uključujući i neovlašćena kopanja u neposrednoj blizini hrama.
„Ova crkva je generalno meta vandala. I ranije se dešavalo da je bila kopana rupa dubine jednog metra, verovatno su tražili neko zlato, neke vrednosti, a nisu ni svesni da oni u užem krugu same svetinje ne mogu ništa da pronađu, zato što su 60-ih i 70-ih godina rađena arheološka istraživanja, gde je Zavod za zaštitu spomenika sve to istražio, konzervirao i vratio na svoje mesto. Znači, oni konstantno pričinjavaju veliku kulturnu štetu ovom spomeniku”, naveo je Spasić.
Nada se da će planirana obnova hrama doprineti boljoj zaštiti ovog izuzetno vrednog kulturnog i duhovnog spomenika. Kako objašnjava, zajedno sa sveštenikom je od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu zatražio uslove za izvođenje konzervatorskih radova.
„Ja sam po blagoslovu oca Ivana, zajedno sa njim, napisao dopis Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Nišu, gde smo mi dobili uslove, gde smo tražili da se na samom hramu postave prozori, to su, da kažemo, autentični vizantijski tranzeni od mermera sa okularima, onda ponovno postavljanje podne obloge, izgradnja niskog vizantijskog ikonostasa, pošto smo sad trenutno ovim kanapom označili gde je oltarski prostor, dobili smo uslovima da možemo da zamenimo krovnu konstrukciju, zamenu stare ćeramide za novu, ponovno fugovanje, zamenu oštećenja”, istakao je čuvar ovog hrama.
Dodaje da Latinska crkva iz godine u godinu privlači veliki broj posetilaca iz Srbije i inostranstva, ali da mnogi primećuju da ovakav spomenik zaslužuje više pažnje i bolje uslove za očuvanje.
„Dolaze ljudi iz Niša, okoline, iz cele Srbije, dolaze i stranci, imamo dosta Ukrajinaca, Rusa, Japanaca, Korejaca, Grka, dosta imamo i posetilaca iz Amerike. Gde su uvek postavljana pitanja zašto ovo nije malo više uređenije”, poručio je Spasić.
Crkva Svete Trojice, poznatija kao Latinska crkva, nalazi se iznad sela Gornji Matejevac, na brdu Metoh. Podignuta je sredinom 11. veka i predstavlja jednu od retkih sačuvanih crkava iz prednemanjićke, vizantijske epohe na ovim prostorima. Naziv „Latinska” dobila je po dubrovačkim trgovcima – Latinima, koji su je koristili u 16. veku. Zbog svoje istorijske, kulturne i duhovne vrednosti ubraja se među najznačajnije srednjovekovne spomenike u okolini Niša.
