Gradski Portal 018 – 11.12.2018
“Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima“ kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.
Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.
Kud svi, tu i mali Mujo….stavismo se u red i mi, da kao zemlja poštujemo ovaj dan. Mi, inače, volimo da obeležavamo sve štio se zove „međunarodno“, šta god bilo. Valjda zbog specifične težine izgovorene reči „međunarodno“.
Juče je obelezen taj Međunarodni dan ljudskih prava, svuda u svetu, pa i kod nas. Koliko se u našoj zemlji poštuju ljudska prava, da li je tolerancija reč koju sve više razumemo, sa kakvim se predrasudama još susrećemo, u kojoj meri nas različitost čini bogatijim društvom, samo su neka od pitanja koja se mogu postaviti povereniku za zaštitu ljudskih prava, a mogli bismo Ii sami da se preispitamo iz te lekcije.
Krše li se ljudska prava, kada smo mi u pitanju….ali kršimo li ih i mi, kada su drugi u pitanju.
„Daleko se odmaklo uprkos svim izazovima koji su sve teži i teži poslednjih godina.”, zaključak je poverenice za zaštitu ljudskih prava Brankice Janković.
Protokolarno gledano DA, suštinski osmotreno – DALEKO OD TOGA. Jedino što znamo i čega je većina nas svesno je da
imamo mogućnost da se nekome obratimo zbog kršenja ljudskih prava. I tu je tačka.
Prvo – veliki broj građana se i ne obraća da traži svoje pravo, ne zato što ne zna ili je neinformisano, vec zato što NE SME. Zato što će mu se OBRAĆANJE računati kao tužakanje ili kleveta, zato što moćnici još uvek imaju moć da običnog građanina sankcionišu ukoliko se usudi da ZINE, zato što sankcije mogu da budu gore no prekršeno ljudsko pravo…..zato što…..mogu ja da nabrojim još bezbroj zato što……Rezultat je isti – običnom građaninu se još uvek krše mnoga ljudska prava.
Kako izaći iz začaranog kruga? Pa, valjda, uvođenjem reda u ovu oblast, sankcionisanjem onih koji red ne poštuju a to, svakako, nisu građani. Ovde mislim na obična ljudska prava iz svakodnevnog života. Ne mislim na ona krupnija koja zahtevaju krupnije korake I radikalnije poteze. Ovde mislim na građanina pred šalterom, u bolnici, u raznoraznim redovima za čekanje, kao što je čekanje posla na primer. Ovde mislim na život, koji je osnovno ljudsko pravo jednako za sve……“Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima“ kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima UN.
Badava smo rođeni sa jednakim pravima, kada se posle ovog prvog člana raziđemo, i nikako da se usput nađemo. Biće da krivica nije u članu, već u nama.
11.decembar
