Povodom godišnjice Zavoda za urbanizam nekadašnji direktori ove institucije okupili su se u Gradskoj kući, na prijemu kod gradonačelnice Dragane Sotirovski. Nekadašnji direktori su sadašnjem kolegi i budućim kolegama poručili da je za uređenje grada najbitnije da se sluša struka, a ne političari.
Početkom devedesetih ova institucija je iz društvenog prešla u javno preduzeće. Na čelu tadašnjeg Zavoda za prostorno i urbanističko planiranje od 1990. do 1992. godine je bio Novica Ranđelović.
„To je bio početak zavoda kao javnog preduzeća, pre toga je bilo društveno. U tom periodu su bili najveći izazovi vreme i prostor u kome živimo. To je bilo vreme ratnih dešavanja i raskola Jugoslavije, tako da smo se mi tu dovijali. Tad smo imali sa novosadskim Zavodom dogovor i planove da radimo GUP Vukovara, ali nije došlo do realizacije toga“, prisetio se Ranđelović.
On je mlađim urbanistima i arhitektama poručio da slušaju zakone struke, a nikako želje i volje političara. Dodao je da je za dobrobit urbanizma u gradu neophodno povezivanje za naučno-istraživačkim centrima.
Saglasan je i Slobodan Milenković, koji na čelu ove institucije bio od 2004. do 2008. godine.
„To je bila jedna konkretna spona između nauke, struke i Grada, gde smo zajednički probali da rešavamo aktuelne probleme. Zavod za urbanizam je institucija koja ima visoku odgovornost, možda čak i najveću kako obezbediti urbane i ostale pogodnostima građana. To je suština te institucije i tih stručnjaka, da se građani osećaji prijatno u svom okruženju“, rekao je Milenković i dodao da je neophodno da se fakulteti što više uključe u rešavanje urbanih problema.
Sadašnji v. d. direktora Ivan Grmuša se nadovezao na svoje prethodnike i poručio da je Zavod prošle godine dogovorio saradnju sa brojnim fakultetima u gradu.
„Pokušavamo na sve načine da privučemo sve studente i buduće inženjere i planere da dođu u Zavod, da se upoznaju sa strukom, samim tim i da kasnije vode grad u smislu urbanog planiranja i samog razvoja našeg grada“, naveo je Grmuša
Govorio je i o viziji kako bi Niš trebalo da izgleda u budućnosti.
„Grad Niš će da se razvija u pravcu jednog modernog evropskog grada. Više puta sam pričao o problemima urbane mobilnosti u gradu, sa saobraćajem u gradu, to je ono ka čemu naš grad teži. Da bude moderan evropski grad, i jedan centar jugoistočne Srbije“, zaključio je Grmuša.
