Institut „Niška Banja” danas je obeležio Svetski dan fizioterapeuta, a ovogodišnja tema bila je „Srce, krvni sudovi i prevencija” – uloga fizioterapije u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Program je počeo ispred stacionara „Radon” zajedničkom šetnjom pacijenata i fizioterapeuta. Nakon toga, na platou kod fontane, fizioterapeuti Instituta pokazivali su vežbe namenjene kardiovaskularnoj rehabilitaciji, u koje su se uključili i građani.
„Cilj nam je da kod naših sugrađana podignemo svest o značaju redovne fizičke aktivnosti za očuvanje zdravlja, odnosno očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova. S obzirom na to da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u svetu, odnosno preko 20 miliona ljudi godišnje u svetu umre zbog kardiovaskularnih bolesti. U svetu se procenjuje da 30% smrtnih slučajeva nastaje kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, dok je u Srbiji, nažalost, ta brojka nešto veća, odnosno procenjuje se na 50%, odnosno da svaka druga osoba umre, a da je uzrok smrtnosti kardiovaskularna bolest”, navela je prim. dr Irena Dimitrijević, zamenica načelnika Odeljenja rehabilitacije.
Fokus fizioterapeuta je, kako je istaknuto, na stručno vođenoj i individualno prilagođenoj rehabilitaciji. Programi za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima obuhvataju različite vrste vežbi, među kojima su vežbe u vodi i vežbe snage, kao i vožnja bicikla.
„Naša uloga je jako velika, prvenstveno u medicini, a onda i u savladavanju koji se javljaju kod naših pacijenata. Naime, to su neka stanja, znači, gde dolazi do bolesti srca i krvnih sudova, tako da je pokret, kretanje, odnosno fizička aktivnost, jako bitna i kod kardiovaskularnih bolesti, i kod moždanog udara za savladavanje, i u prevenciji i u smanjenju posledica koje nastaju usled ovih stanja. kardiovaskularne bolesti su jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, tako da je jako bitno prvo da poradimo na tim faktorima rizika”, istakla je Sanela Tasić, glavni fizioterapeut Instituta.
Kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar, pored drugih fizioterapeutskih tretmana, važni su vežbe i kineziterapija, sa ciljem smanjenja posledica i što bržeg vraćanja pacijenata svakodnevnim aktivnostima.
Fizioterapeuti podsećaju da među glavne faktore rizika za kardiovaskularne bolesti spadaju visok krvni pritisak, povećan holesterol, dijabetes, pušenje, alkohol i gojaznost, ali i nedovoljna fizička aktivnost.
„Moramo da radimo na tome da naše pacijente i uopšte našu populaciju pokrenemo, da se što više bavi fizičkom aktivnošću, bilo da je to vožnja bicikla, plivanje, trčanje, šetnja, baštovanstvo, neke svakodnevne aktivnosti, ali da taj boravak na svežem vazduhu i da vežbanje postanu, jednostavno, naša svakodnevna rutina”, rekla je Tasić.
Prema podacima koje su izneli fizioterapeuti, oko 31 odsto starije populacije i oko 80 odsto adolescenata je veoma neaktivno. Zbog toga se preporučuje između 150 i 300 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage najmanje dva puta sedmično.
