Sinoć je u NE punoj sali Doma Vojske (gde su prisustvovali većinom sveštenici, đakoni, pripadnici vojske Srbije, roditelji dece učesnika hora, deo rukovodstva grada i vrlo mali broj građana…) pitam se gde se izgubilo rodoljublje i nacionalni i Svetosavski ponos.
Šta ima jasnije i ispravnije od Svetosavskog puta?
Omladine skoro da nije bilo (vrlo mali broj), a za to smo izgleda ,,mi“ krivi… tu moramo da menjamo nešto.
Sveti Sava je deo svih nas, on se izdigao negde u sredini, on predstavlja istoriju iza i ispred sebe i gleda u budućnost… on večno živi sa nama, on nas opominje, a da toga nismo ni svesni! Bez Svetosavskog puta mi možemo samo da bauljamo u beznađu, u tom slučaju smo bez korena… kao panj ili kao kuća bez temelja.
U susret Savindanu, danu posvećenom prvom srpskom prosvetitelju i velikom duhovnom vođi, održana je Svetosavska akademija u niškom Domu Vojske.
Svetosavska akademija svake godine se održava pod blagoslovom Mitropolita niškog, g. Arsenija, uz uvodnu reč našeg Mitropolita.
Odličnu besedu održao je protojerej-stavrofor prof. dr Vladimir Vukašinović, redovni profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njegovo izlaganje je bilo posvećeno značaju Svetog Save i njegovom duhovnom nasleđu koje traje do danas.
Foto. video: Đorđe Bojanić
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
