Više od polovine romskih naselja u Srbiji nastalo je pre 1945. godine, a mnoga postoje gotovo čitav vek. Ipak, njihovi stanovnici i dalje žive bez pune pravne sigurnosti. Monitoring koji je sproveo YUROM Centar pokazao je da postojeći propisi nisu doneli očekivane rezultate u ozakonjenju kuća u romskim naseljima, te predlažu svoj prednacrt. Od 80 podnetih zahteva za ozakonjenje od 2021. do 2025. godine, rešena su svega četiri.
Najveći problem predstavlja činjenica da su brojni objekti izgrađeni na državnom ili tuđem privatnom zemljištu, zbog čega ne mogu da ispune uslove predviđene važećim zakonima. Dodatno, istraživanje je pokazalo da je vlasnicima potrebna asistencija, jer složene procedure i loš materijalni položaj često dovode do pasivnosti i nemogućnosti da samostalno pokrenu i okončaju postupke.
Prema podacima YUROM-a, u Srbiji postoji oko 280 urbanih neformalnih romskih naselja i oko 590 nehigijenskih, čiji je broj dodatno porastao nakon egzodusa Roma sa Kosova.
„Romska naselja su vrlo stara, tu više generacija stanuje, prosečna starost tih starih održivih romskih naselja, za koje i predlažemo taj prednacrt zakona o legalizaciji starih održivih romskih naselja, sadrži sve elemente, uputstva i tu uslovno rečenu propedevtiku kako možemo da dođemo do rešenja tog problema koji se odlaže 80 godina od Drugog svetskog rata naovamo, a nastao je pre svega kao prećutna saglasnost države na segregaciju. Ta romska naselja su nastala zbog toga što je to neko želeo, i država je učestvovala u opremanju tih naselja, dakle kanalizacija, voda, struja, sve je to prećutno zapravo gest legalizacije tih romskih naselja, međutim sada kada se stvar zaoštrava, kada mi praktično ulazimo u Evropsku uniju, ta strepnja kod vlasnika kuća u romskim naseljima stoji”, naveo je Osman Balić iz ove organizacije.
On ističe da predloženi zakon ne znači automatsku legalizaciju svih objekata, već jasno definisan urbanistički i pravni postupak. U Nišu, kako je rekao, postoji pet naselja koja bi mogla da uđu u ovu proceduru, dok prednacrt definiše romsko naselje kao urbanističku celinu sa najmanje deset kuća.
„U Nišu imamo praktično pet naselja, ali ta definicija romskog naselja na osnovu tog našeg predloga, nacrta zakona podrazumeva minimum 10 kuća u jednoj urbanističkoj celini. To tretiramo kao romsko naselje, ali imate negde oko 280 gradskih naselja u čitavoj Srbiji, neformalnih, a onih nehigijenskih, ima negde oko 590. Njihov broj je porastao naročito posle egzodusa Roma na Kosovu, i u tom smislu mi sada predlažemo nešto što je sasvim održivo”, rekao je Balić.
U Nišu su posebno osetljiva pitanja naselja na Jevrejskom groblju i naselja Crvena zvezda, koje se nalazi na privatnom zemljištu. U takvim slučajevima, predviđa se izrada akcionih planova, a tamo gde nije moguće ozakonjenje, razmatraju se modeli preseljenja.
„Mora da se između dve kuće napravi granica, da to uđe u planove, i onda se dolazi na redovan naš, redovan zakonom predviđen proces legalizacije. Inače, ovaj zakon „Svoj na svome” nije zakon o legalizaciji, nego nešto drugo što stvara preduslove za legalizaciju. U tom smislu, postoje rešenja, mi smo ga dali u ovom monitoring-izveštaju, ništa nismo otkrili, to je inače u urbanističkoj nauci poznato. To ne ide tako ’carte blanche’ i ’in general’, nego se ta romska naselja na poseban način, pre svega na nivou lokalnih samouprava, snime, napravi se neki akcioni plan. I ove detalje oko preseljenja, na primer za Crvenu zvezdu i na druga naselja, tu se pravi akcioni plan koji se dogovara zajedno između lokalne vlasti, građana i stručne javnosti”, objasnio je on.
YUROM podseća da su ranije postojali i pokušaji sistemskog rešavanja pojedinih lokacija.
„Pre četiri, pet godina, čak smo i obezbedili 1.200.000.000 evra za 50 dupleks socijalnih stanova, to je bio plan da te ljude preselimo tu, da relaksiramo taj prostor i to vratimo jevrejskoj zajednici, što je pravo. Ali na tom tragu treba dalje da se radi, ima mogućnosti, postoje i fondovi Evropske unije”, naveo je Balić.
U jednom slučaju, vlasniku je naloženo da pribavi saglasnost čak 70 i više suvlasnika za parcelu od svega nekoliko ari, iako mnogi od njih više nisu živi ili su pravna lica koja odavno ne postoje. Takve situacije dodatno potvrđuju potrebu za sistemskim i institucionalno podržanim rešenjem.
