Gradski Portal 018 – 18.12.2018
Stiže zima usred zime. Led na trotoarima, jaka i gusta magla, opasnost od lomljenja grana drveća pod teretom snega, strujnog udara zbog pokidanih strujnih kablova – opasnosti su koje će nas vrebati od sada, pa do sledećeg vikenda, kažu meteorolozi.
Kao najveći problem od svega toga, međutim, oni apostrofiraju maglu, koja će biti toliko gusta da će se negde smanjiti vidljivost na ispod 50 metara.
Zima mu poslednjih godina dođe kao neka elementarna nepogoda, kao nešto strašno I opasno što bismo rado da izbegnemo, ali ne može da se izbegne. Zima stize kad-tad po kalendaru ili tu negde.
Čim prolete prve pahulje, krenemo da govorimo o strahotama koje nam zima donosi – o snegu na ulicama i trotoarima, o poledici, soli koju smo pripremili da joj doskočimo. Potom krenu priče o zavejanim putevima, o problemima u vožnji, o zimskim gumama, antifrizu…. šta ti ga ja znam šta sve spada u odbranu od tog neviđenog zla, koje se zove zima.
Nekada, ne tako davno, zima je bila sinonim za radost. Deca su jedva čekala prvi sneg da dograbe saonice i iskoriste svaki dan u kojem ima snega, da se malo pogrudvaju, da naprave Sneška belića, da uživaju u snegu dok ne počne da se topi I sasvim nestane.
Nekada davno zima je bila i sinonim za odmor, mir, sreću u kući. Za večeri u kojima se porodica sa prijateljima i komšijama
okupljala da uživa u grejanoj rakiji I mezetlucima, u toplom čaju i prijatnom ćaskanju uz “smederevac” i pucketanje vatre u njemu.
Nekada davno Novu godinu smo čekali uz sneg do kolena i nije nam bilo teško da po njemu koračamo lagano I bez problema. Pretpostavljam da su se i tada ljudi vozili kolima I autobusima, da su i tada postojale ulice i trotoari, da se itada putovalo iz jednog u drugi grad……pretpostavljam da se je i tada živelo, bez obzira što je stigla zima i napadao sneg.
Nekada davno, i ne baš toliko davno, da bi se sve to zaboravilo.
Ajd što smo zaboravili, manje više…..nego što smo počeli da se od zime prepadamo ko, daleko bilo, od smaka sveta. A i kako ne bi kad od rane zore slušaš informacije o stanju na putevima, kašnjenju gradskih autobusa i zavejanim ulicama…..prosto ti dođe da uzmeš godišnji odmor dok zima ne prođe. Ili da je, ko Beli medved, prespavaš.
Šta se to, u medjuvremenu, promenilo…….zima ili mi? Ne bih znala da vam kažem. Biće – i jedno i drugo. Zima je počela da stiže neočekivano( decembra recimo), a mi smo postali toliki konformisti da nam smeta i zima , i leto, i hladno , i toplo, i sunce i vetar……I uvek nam smeta ono što imamo, a nedostaje ono što nemamo.
Ne stoje stvari ovako samo kad je zima u pitanju. Mi smo takvi i kada je sve ostalo u pitanju. Zato nikada ne može da nam se ugodi. Sami smo sebi počeli da smetamo, te neće jedna zima koju smo uspeli da od kraljice pretvorimo u vešticu.
18.decembar
