Gradski Portal 018 – 22.12.2018
Ponovo nesreća na jednom od pružnih prelaza u Nišu. Ovog puta u Donjem Međurovu gde je u sudaru voza i autobusa poginulo pet osoba , a 34 povređeno.
„Čuo se jak pucanj, znamo da to nije prvi put. Više puta se to dešavalo. Video sam da je voz izbačen iz šina, autobus presečen na pola. Prizor je bio stravičan. Više puta smo tražili da se postavi signalni prelaz ili rampa i pisali peticiju, niko na to nije gledao“, kažu očevici.
Gresku je napravio vozač autobusa Nišekspresa, rekli su u policiji.
Krivca smo pronašli, kao i mnogo puta do sada. A on je, iako poslednji u nizu i neposredni krivac, samo jedan od krivaca koji bi trebalo da snose posledice.
“ Više puta smo tražili da se postavi signalni prelaz ili rampa i pisali peticiju, niko na to nije gledao“,to je ključna rečenica u čitavoj priči. Tražili ljudi, jer se to ponavlja……ali nikoga nije bilo briga. I da nisu tražili, trebalo bi da bude briga nadležne, a kamoli što su bezbroj puta ukazivali i molili.
I šta ćemo sada? Pet života – nestala. Među povređenima ima onih čiji je život ugrožen. A i povređeni su povređeni, ne svojom krivicom.
Šta ćemo sada pitam? Hoćemo li danima da raspredamo i utvrđujemo krivicu, hoćemo li problem danima da razvlačimo po medijima analizirajući ga do detalja, dok oni koji su izgubili najmilije umiru od tuge, besa, srdžbe…..i svih osećanja, koja se u ovakvim prilikama nakupe u čoveku.
Koliko može da košta taj pružni prelaz, koliko je moglo da košta bilo kakvo rešenje, makar glupo i primitivno, ali koje bi štitilo coveka…….Koliko može da košta kad niko do sada nije izdvojio te pare i obezbedio prelaz? I košta li više od života?
Ne valja nam ovakva filozofija ni u ovoj, ni u mnogim drugim prilikama. Reagovanje post festum ne vredi pet prebijenih para. Mogu svi oni, koji reaguju, da svoje reagovanje okače mačku o rep. I filozofiraju do iznemoglosti, pod uslovom da to čine sami sa sobom, bez objavljivanja u javnosti…….jer ovakva reagovanja i filozofiranja iritiraju. Iritiraju svakog normalnog, običnog čoveka koji će u svakodnevnom životu, kada uvidi da se greskom jednom nešto ružno dogodilo…..tu grešku odmah otkloniti, kako se ne bi ponovila.
Ovo je nebriga o čoveku, i ništa drugo. Nebriga o ljudskom životu koji je postao bezvredan. U svim situacijama, pa i u ovoj. Čovek je postao najjeftinija roba, koja se prodaje po bagatelnoj ceni.
22.decembar
