Ćerka Miodraga Lazića, poznatog ratnog hirurga podnela prijavu inspekciji Ministarstva zdravlja. Vest je odjeknula širom Srbije.
Tim pre što u priijavi zahteva da se lekari u niškom Kliničkom centru koji su bili odgovorni za lečenje njenog oca “adekvatno sankcionišu” zbog “niza nepravilnosti, propusta i grešaka “.
Nina Vujošević je kao odgovorne za “nesavesno lečenje” njenog oca na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, gde je i preminuo, označila pomoćnike direktora KC R. J, inače direktora ove klinike, i D. Lj, načelnika jedinice intenzivne nege na toj klinici. Ona je i sama lekar i zaposlena u niškom KC.
Komisija Ministarstva zdravlja ocenila je u vanrednom inspekcijskom nadzoru u Kliničkom centru Niš da nije bilo propusta u lečenju doktora Miodraga Lazića koji je preminuo od posledica infekcije koronavirusom, saopštilo je danas to ministarstvo.
RTS je preneo navode Ministarstva zdravlja da je Kliničkom centru naloženo da organizuje i sprovede vanrednu proveru kvaliteta stručnog rada zdravstvenih radnika koji su učestvovali u lečenju dr Miodraga Lazića.Pored toga, naložena je i vanredna spoljna provera kvaliteta stručnog rada.
Podsećamo: Lazićeva smrt je propraćena komemoracijama, sirenama, puštanjem njegove omiljene pesme “Marš na Drinu”, bilbordima ili muralima u više gradova Srbije, Republike Srpske, Crne Gore. Čitulju u jednom dnevnom listu dao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nazivajući
ga “velikim herojem” i poručujući da ga “Srbija nikada neće zaboraviti”.
Uprava KC je na dan njegove smrti saopštila da je otišao “voljeni i omiljeni doktor Laza”, podsećajući da je “spasao više od hiljadu života na bojištu, radio u ratnoj bolnici neprekidno i po 36 sati, operisao i po tri vojnika istovremeno ili oživeo srce ratnika u Istočnom Sarajevu stiskajući ga golim rukama”.
U međuvremenu je usledilo niz inicijativa da se ulice, bulevari, Medicinska škola, Klinički centar – nazovu imenom dr Laze. I Vidovdanska akdemija u Nišu mu je posvećena i na njoj posthumno uručeno najviše priznanje eparhije niške, Sveti Roman.
Verovatno sam nešto i preskočila, ali u mnoštvu toga, vezanog za dr Lazu, biće mi oprošteno. I ne bih ja, ovom prilikom, da sudim o stručnosti ili nestručnosti lekara, o njihovoj brizi ili ne brizi. Za to postoje ljudi koji imaju težinu da sude. Prosto mi je neverovatno da tako nešto uopšte može da se dogodi. I da se dogodilo. Da kolege nisu u dovoljnoj meri brinule o njemu i da su ga “ispustile”. Zvuči neverovatno i čudno, koliko god se neko trudio da razume. Tim pre što je i sam cilj pomalo nerazumljiv.
Dr Miodrag Lazić je po svim parametrima bio heroj. Da nije, ne bi ni napisao ono pismo shvativši da je došao kraj. I on je lekar. I on zna i razume, i on je video da se dalje ne može.A znao je, kako reče, da će tako biti. Svesno izlazeći na poslednje bojište. Baš iz tog razloga pomalo ne razumem čitavu situaciju.
Osim toga, ne postoji čovek koji je u toj meri uvažen kao dr Laza. Niš ga je, Srbija ga je digla u nebesa. Republika Srpska mu odaje najviše počasti. Stotinu boraca Republike Srpske je
za Vidovdan došlo u Niš da mu se pokloni. Čak mi se čini da smo u svemu i preterali. Da smo previse servilni u situaciji u kojoj to nije potrebno. Zato što je dr Laza, osim što je bio heroj, bio i dostojanstven čovek, običan u svojoj neobičnosti, kome bi zasigurno zasmetalo naše preterivanje u pokazivanju poštovanja prema njemu. Sve mora da ima meru. I dobro, i loše. A mi smo, svi mi, preterali i u jednom i u drugom.
Treba da ostane legenda, reče njegova ćerka Nina Vujošević na Vidovdanskoj akademiji. Treba, ali kako. Ukvarismo legendu našim postupcima. Zato što se legende ne pokazuju i ne dokazuju na ovakav način. Legende jednostavno bivaju samim svojim postojanjem. Kao što Patrijarha Pavla svi vidimo kao sveca. Eto, tako.
01.Juli
