Gradski Portal 018 – 15.01.2019
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao juče da eventualno održavanje vanrednih izbora zavisi od opozicije i da će ih biti ako ih zatraže.
„Izbori zavise od njih, jednu reč da kažu da idemo na izbore – idemo na izbore i pobedićemo ih lako, ubedljivo i ubedljivije nego što smo to ranije činili“, poručio je on…
A , pa ne moze tako. Ko je ovde spominjao izbore? Čulo se samo…..dole Vučić.
Ponekad se pitam, kakav smo mi to narod? Ništa nam ne valja…..ni država, ni vlast, ni sve što uz to ide. Pokušavam da se prisetim neke vlasti u kojoj smo vikali “živeo predsednik”. Vikali smo, doduše, „živeo drug Tito“, ne mogu da se setim zašto, ali smo svi vikali. Osim ponekih. Al drugo vreme bilo. Morali smo da vičemo, inače…zna se šta sledi.
Posle toga – stigla demokratija, stiglo i vreme kad možeš da vičeš šta hoćeš. Oberučke smo priglili demokratiju, ko ozebli sunce, i krenuli da koristimo sva prava koja imamo, a i ona koja nemamo. Više nismo vikali „Živeo drug Tito“, nastavili smo sa drugačijom parolom „Dole….Milošević, dole Tadić, dole Nikolić…..i evo danas dole Vučić“. Nema kod nas sredine – samo crno ili belo. Nema kod nas promisli – samo isključivost do bola. Nema kod nas rasuđivanja – kod nas se rasuđuje na prvu, na rekla-kazala, na neproverenoj informaciji…….
Nešto , ipak, ima. Opozicija, evo već 20 i kusur godina, traži smenu predsednika i vlasti jer ne valjaju, a vlast se upinje da ostane vlast što duže može.
Vlasti se, razume se, razlikuju. Po tome ko je na vlasti, kako se ponaša i šta radi – za narod, nego za koga će drugog. A narod? Narod ne pravi razliku između jedne i druge vlasti – želja naroda je da vlast padne, i da dođe neko drugi koji će ga „izvući iz bede“. I tako narod godinama unazad menja vlast, dovodi neke svoje, i iznova ne biva zadovoljan onima koji su na vlasti.
Prosto nema veze sa zdravom logikom da baš svaka vlast ne valja, i da je svaki predsednik „nesposoban i lopov“. Nešto ovde ne štima. Sa onima koji su na vlasti, ili sa narodom?
Opet pokušavamo da budemo na ulici. I da na ulici menjamo vlast. Može to ponekad, ali ne uvek. I u belom svetu se vlasti menjaju, ako ne valjaju, ali ne na ulici. Na izborima se menjaju. Pa onda je neki narod za vlast, a drugi protiv vlasti. Niko ti ne brani da budeš protiv vlasti, ali nije demokratski da budeš u manjini, a budeš vlast.
Ponovo protesti. Ponovo se prebrajaju oni koji su izašli na protest. Ponovo imamo više od hiljadu i manje od 100 hiljada građana na raznoraznim trgovima. Ponovo novinari, koliko god se busali u grudi i kleli u objektivnost, staju na nečiju stranu. A, obično, staju na stranu onih koji protestvuju. Naprosto nije IN biti uz vlast. I mnogo je glupo da novinar kaže da je predsednik države, ili vlast u celini – nešto dobro uradila. Teško takvom novinaru, koji iz momenta postaje omražen među kolegama. Stao uz vlast? Pa gde to ima i kako to može? Taj mora da je od vlasti dobio nešto. Nikome ni na pamet ne pada da taj novinar, možda, uključuje mozak dok posmatra stvari, govori o pojavama i procenjuje ljude.
Šta ćemo sad? Hoćemo li opet paliti Skupštinu, iznositi fotelje iz parlamenta, linčovati ljude…….i dovoditi „slučajne prolaznike“ na vlast?
