Pred sam Božić devetnaestogodišnji mladić N.S izazvao je tešku saobraćajnu nesreću na Bulevaru Medijana u Nišu, u kojoj su stradale dve osobe. Dečak od 12 godina preminuo je na licu mesta, a 48-godišnji muškarac je preminuo u bolnici.
Zbog ove nesreće u Nišu su održana dva protestna skupa građana kojima su Nišlije želele da skrenu pažnju na nesreće u saobraćaju, za koje smatraju da nisu adekvatno kažnjene. Prvi protest je održan u centru grada, a drugi na mestu nesreće gde su brojni građani palili sveće, a na kratko su i blokirali saobraćaj na bulevaru.
Nakon saslušanja u osnovnom tužilaštvu, gde se branio ćutanjem, devetnaestogodišnjem mladiću je određen pritvor do 30 dana.
Je li to kraj priče, ili je početak nove? Valjalo bi da bude početak nove, ako se uozbiljimo i nad ovim slučajem debelo razmislimo o mnogim stvarima koje nam se u životu događaju, i koje olako posmatramo, jer nas se lično ne tiču. Valjalo bi da bude početak jedne nove priče, koja je dobila konture u rečima ispisanim na mestu pogibije dvanasetogodišnjeg dečaka, gde građani traže da se Zakonom propiše kazna zatvora od dve godine svakom vozaču, koji u gradu prekorači brzinu od 100 km. Isključivo kazna zatvora, kažu, nikako drugačije za sve one koji luduju gradskim ulicama u svojim skupim automobilima, demonstrirajući svoju moć, kroz moć mašine kojoj nisu dorasli. Ni snagom, ni novcem, niti bilo čim drugim, što bi im bilo dopušteno. A dopušteno im je.
Protest uz paljenje sveća na mestu pogibije dečaka pokazao je visoku svest okupljenih građana koji ni jednim gestom nisu pokazali gnev, mržnju, nisu bili patetični (čak ni najbliži rođaci poginulih), bili su razumni i tražili samo ono, što se dobiti može: zakon za sve one, kojima nedostaje kompas u glavi, zarad građana koji stradaju njihovom krivicom i snose posledice njihove bahatosti.
Sasvim je logično – da je nelogično momku, dečaku od 19 godina, dati u ruke mašinu koju ne može da obuzda, automobil vredan 60 hiljada evra, dopustiti mu da se šepuri u drugom gradu pokazujući svoju nadmoć i svoju vrednost na pogrešan način. Neko ga je u životu pogrešno učio i naučio, i od njega pravio čoveka, nedostojnog čoveka. Zato je tužna sudbina i ovog dečaka, koji će trunuti u zatvoru, ukoliko naravno oni koji su mu audi dali, nemaju moć da ga odande izvuku, preko veze, kako su mnogi do sada činili.
Građani samo traže zaštitu za sebe od moćnika, bilo kojih i bilo kakvih. Traže Zakon koji će im omogućiti da imaju mir u svom životu, kakav god taj život bio. Da se ne plaše za svoje dete koje je otišlo da kupi obične baterije i ponašalo se sasvim normalno, za razliku od momka samo 7 godina starijeg od njega, koji je u rukama imao ne baterije, već audi. Da čovek može mirno da prošeta i vrati se svojoj porodici, koja ga čeka ne sluteći ništa, posebno ne sluteći da se nikada više neće vratiti.
Ne bih zalazila više u detalje, a detalja je mnogo. Suština priče je u moći i nemoći pojedinaca u društvu. Nemoći jednih da sačuvaju i ono malo što imaju – goli život, i moći drugih da se onim što imaju stave iznad njih. Zato je potreban Zakon, Zakon jednak za sve. I Bogom dane kojima se sve može, i one druge koji od njih zavise.
Bilo bi dobro da se priča ne završi na pritvoru momka koji je najmanje kriv što je takav, kakav jeste. Neko ga je takvim napravio. Bilo bi dobro da se, zarad sigurnosti svih ostalih, ovde nešto preseče. Zakonom da se preseče. I da taj Zakon ugleda svetlost dana što pre, da ga na čekamo ko Tijanin zakon, pa da u međuvremenu imamo još mnogo sličnih slučajeva.
Priča se je, na žalost, završila za one kojih više nema. Nije za one, koji bi mogli da budu na njihovom mestu. I zato je valja dopričati na pravi način.
08.januar
