Gradski Portal 018 – 24.12.2018
Svaki decembar godinama liči na pripremu za sudnji dan. Gužve u sobraćaju, na šalterima, prepuni tržni centri, frizerski saloni, supermarketi… kao da sa prvim januarom počinje smak sveta, a ne samo još jedna godina. A mi smo narod koji ima bogato iskustvo u pripremama za “smak sveta”.
Šta da stavim pod jelku, šta je potrebno ovome ili onome, kako da najbolje obradujem najbliže….u krajnjem I šta će za mene biti ispod jelke.
I krećemo – naoružani milionima želja I razoružani gotovo praznim džepovima, jer ovo je Srbija, nije Amerika u kojoj se s lakoćom ide u šoping nepotrebnih stvari. Tako naoružani, a istovremeno razoružani, “blejimo” satima u raznoraznim šopovima u nadi da ćemo pronaći nešto mnogo dobro, a mnogo jeftino. Kad shvatimo da je to nemoguće uletimo u stari srpski fazon “ma baš me briga, jednom se živi. Provući ću karticu”.
Nakupujemo bezbroj, za trenutno stanje, nepotrebnih sitnica i srećni smo pri samoj pomisli na ozarena lica naših ukućana koji su gladni poklona i malih iznenađenja. Ponašamo se kao milioneri, a u džepovima odzvanja sitnina. Trudimo se da, kao sav normalan svet na Zapadu, sreću kupimo u prodavnici.
I tako danima, gurajući se u gužvi I trošeći nerve, kupujemo sreću za najbliže. Ne sluteći da sreća može biti I nešto sasvim obično, svakodnevno, nešto što već imamo , a na šta se ne troši novac koji nemamo. Ne pada nam ni na pamet da je sreća i pažnja, i poštovanje, i sloga, i ljubav……i još niz , današnjicom obezvređenih vrednosti, kojih smo najviše željni i gladni.
Ovo nije demagogija i uteha za “neimanje” materijalnih stvari. Ovo je uputstvo za upotrebu svega onoga što imamo, a ne želimo da ga koristimo. Zato što nastojimo da ličimo na neke druge, na nekoga ko nismo mi i koga iz mnogih razloga ne možemo da kopiramo.
Što malo, uoči novogodišnjih I drugih praznika, ne budemo mi? Što, umesto upakovanih poklona sa mašnicom, ne poklonimo najbližima više pažnje i ljubavi. Vreme koje smo im ukrali u trci za materijalnim stvarima i pažnju koju smo negde izgubili, okupirani svakodnevicom.
Pokloni ispod jelke će se, verujte mi na reč, vrlo brzo potrošiti. Ono što se novcem ne kupuje neće nikada, a to nam je najpotrebnije.
Predpraznično raspoloženje može da prođe I bez euforije. Ali kad prođe bez ljubavi u iščekivanju praznika, onda nam džaba sve…..i jurnjava, i novac, i bogata trpeza, i pokloni pod jelkom. Praznik ćemo dočekati “reda radi”, kao što isve ostalo u poslednje vreme radimo “reda radi”.
24.decembar
