Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i francuski humanitarac Arno Gujon, reagujući na pisanje pojedinih portala, naveo je da je navikao da ga napadaju iz Prištine, ali da ga je povredilo pisanje medija iz Beograda i Novog Sada da je „propagandista i ekstremista“.
Epa, uspeli smo i Gujona da pljunemo. Alal nam vera i svaka nam čast na umešnosti da se okrenemo protiv svega i svakoga ko radi u našu korist. Iz prostog razloga što mi volimo da budemo antiprotivni, da ne kažem naopaki. I sebe ćemo da saranimo, ako treba, jer nam je saranjivanje omiljeni hobi. Mislim nekima, ne svima.
„Кad su me pripadnici kosovskih obaveštajnih službi uhapsili 10. septembra 2018. i stavili u ćeliju u vidu prljavog kontejnera na prelazu Merdare, pitao sam ih zašto me tako maltretiraju. Odgovorili su mi da je to zato što širim prosrpsku propagandu u svetu i dodali da je Кosovo nezavisna država. Posle toga su pretili meni i mojoj porodici i zabranili mi ulazak na Кosovo i Metohiju. Nedavno je na svom fejsbuk nalogu, ozloglašeni osuđeni terorista Aljbin Кurti napisao da nisam dobrodošao u nezavisno Кosovo, jer širim propagandu“, naveo je Gujon na svom Instagram nalogu.
Istakao je da se vremenom navikao na takve napade albanskih ekstremista i njihovih moćnih lobija. Kako da se čovek ne navikne, kada mu to čine 18 godina. I više se ne vređa. Oguglao.
Povredilo ga je, međutim,to što su ga sada srpski mediji nazvali propagandistom.
„Danas se dogodio isti politički napad. Još jednom. Ali danas sam povređeniji nego inače. Zato želim da sa vama podelim ono što mislim i osećam u ovom trenutku. Danas me nisu napali iz Prištine, već iz Beograda i Novog Sada. Nisu me napali na albanskom jeziku, već na srpskom. U dva članka koordinisano objavljena na sajtovima Vojsa i Balkan insajta, optužuju me da sam propagandista i ekstremista. Naglašavaju da je Кosovo nezavisna država. Te članke prepune laži i insinuacija koje prati narativ proalbanskih medija odmah su počele da prenose agencije i mediji iz Srbije koji sarađuju sa stranim vladama“, napisao je Gujon.
Članak, napisan o Gujonu, autori nazivaju istraživačkim. Istraživačko novinarstvo, začinjeno mržnjom rekla bih. Gujonovu pomoć Srbima u enklavama novinar definiše kao propagandu i ekstremizam, a osnivanje „Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji” je po oceni novinara vid fašizma i rasizma. Usput istraživač u novinarstvu vređa i Srbe i srpsku dijasporu, opravdava NATO bombardovanje Srbije uz floskulu da je cilj bio „sprečavanje ratnih zločina koje su činile srpske snage.
Arno Gujon je, po svemu sudeći, samo pogodno sredstvo za povampirenu zapadnu propagandu iz 90-tih godina, koja je spremala tamošnju javnost za rat i čije su posledice bile bombe i osiromašeni uranijum. Šta im je sada na umu, ne bih znala, ali plemeniti ciljevi poput Gujonovih, sigurno nisu.
A Gujon koji je, svojom željom i iz srca, postao Srbin, dobio naš pasoš, i krstio se u pravoslavnoj crkvi, ne treba uopšte da brine zbog gore navedenih, najblaže rečeno, zapadnjačkih ulizica. I profitera od pljuvanja po svojoj državi. Ta sorta je kod nas odvajkada postojala. Šteta je samo što se zovu Srbi, jer to niti su bili, niti jesu. Naš francuski Srbin, Arno Gujon, je za njih oličenje pravog Srbina. Zato ih valja pobediti istinom i dobrotom, a Gujon to itekako ume.Sad nam je barem lakše. Imamo i bogato iskustvo iz 90-tih.
18. februar
