Naslovna Niš ŠTO da ne KAŽEM – POBEDA SRBIJE U MIRU

ŠTO da ne KAŽEM – POBEDA SRBIJE U MIRU

16/11/2018

Gradski Portal 018 – 16.11.2018

Obeležavanje 100-godišnjice od Velikog rata biće upamćeno po nečemu, po čemu nikako ne bi smelo da bude upamćeno. Po sramoti koja se tamo dogodila….iz neznanja ili zle namere, to niko sada ne može da odgovori.

Ono što je meni palo u oči su naknadni komentari. Više od onih, koji su skandal upriličili, razočarali su me ljudi na ovim prostorima. I tamo, na tom svetom mestu…….neko je više mrzeo Vučića, no što je voleo svoju zemlju. Ti NEKI, se uopšte nisu potresli što je Srbija omalovažena, radovali su se jer je Vučić ponižen. A Vučić je u Parizu bio Srbija.

Da bi razočarenje normalnog čoveka u pojedince u ovoj zemlji bilo još veće, doprinele su reakcije mnogih iz Francuske – od običnog čoveka do uglednih ličnosti. U tim reakcijama čovek sazna koliko je naša zemlja velika u njihovim očima, za razliku od naših – u kojima vidiš dokle može da dosegne ljudska mržnja prema pojedincu.

Napravili smo sra*e. Ovaj izraz je upotrebio jedan viši član protokolarne sluzbe Jelisejske palate, zadužen za rasporedjivanje šefova država i Vlada na počasnoj tribini, a preneo najugledniji i najstariji francuski dnevni list Figaro.

Opisujući sve zasluge Srbije u proteklom periodi , njenu hrabrost i odvažnost i prijateljstvo sa Francuskom, list dodaje: „Tu zemlju,koja je dosla u Pariz (u obliku svog predsednika) sa svim njenim patnjama, bolovima i žrtvama podnetim za savezničke ciljeve, Francuska odlučila da ponizi 11 novembra. Poniženje je reč koja nije dovoljno snažna. Možemo da zamislimo kako se Aleksandar Vučić osećao kada je ispred sebe video kako među Trampom, Putinom i Makronom sede zlokobni Redžep Erdogan, sultan-naslednik genocidne Otomanske imperije, ili Hašim Tači, predsednik zemlje koju on ne priznaje i koja je deo Srbije. Po povratku, srpski šef je priznao da je bio u iskušenju da ustane i ode odatle: on je odustao, smatrajući da bi bilo neprikladno da se pobuni na taj sveti dan, koliko god to bilo legitimno. Ljubazno od njega. Zamenik direktora „Figaro magazina“ Žan-Kristof Buison, povodom rasporeda sedenja na ceremoniji obeležavanja 100. godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu, izjavio je da je reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića bila fantastična.

„Razumeo je duh Srba i Francuza. Loše ste nas primili, ali ćete videti kada mi vas budemo primili, šta je pravo gostoprimstvo. To će nam na pravi način ukazati na neopravdan odnos koji smo pokazali. Treba prevazići politiku i ostati u istorijskoj i bratskoj logici. A istorija kaže da su naša dva naroda prijateljska“, izjavio je Buison za Novosti. Na spomenik francuskom maršalu Franšeu D’Epereu u Beogradu, u međuvremenu, položeni su venci, a unuka maršala D’Eperea, grofica Klod de Sen Pjer rekla je da su reči koje najbolje opisuju odnos njenog dede prema Srbiji “poštovanje i velika hrabrost”.

Pjer Tranije, praunuk francuskog generala iz Prvog svetskog rata, uputio pismo Makronu u kojem osuđuje protokol obeležavanja veka od kraja Prvog svetskog rata. Pjer Tranije postavlja pitanje „gde je Francuska“ i da li je postala „rob Sjedinjenih Američkih Država“. „Pretvarate se da želite promovisati evropsku odbranu, a za ulazak

u Evropsku uniju mora se biti članica NATO-a? Vi ste ukazali čast našim neprijateljima umesto našim osvedočenim pijateljima! Kakva niskost. Znajte da su Srbi ponosni i veoma vezani za Francusku, ali Vi želite završiti potkopavanje odnosa, posao koji je pokrenuo Žak Širak“, navodi se u pismu Pjera Tranijea predsedniku Francuske. Potpisnik pisma ističe da se stidi zato što je služio „mlitavu državu dok je u mornarnici mislio da služi časnu zemlju“.

„Kada će prestati ta izdaja? Onda kada to odluče SAD? Više od 800 godina prijateljstva sa Srbijom je pregaženo bez kajanja? Sramota me, a Vama bravo, ako posle takve izdaje još možete mirno da spavate“, tim rečima Pjer Tranije završava svoje pismo Makronu. Da priču zaokružimo citatom iz lista Figaro: „Da, Jelisejska palata je napravila sra*e. Emanuel Makron 6 decembra treba da doputuje u Beograd. Njegov kolega Aleksandar Vučić mu je obećao grandiozni doček, da bi mu objasnio da sa srpske strane, kada se radi o odavanju počasti prijateljstvu izgradjenom u krvi izmedju naše dve zemlje, nema mesta sra*u. Ovoga puta Francuska će biti ta, koja će rizikovati da bude ponižena.”