Od početka radnog vremena Gradske uprave, u 7:30 juče ujutru, odbornik Niške inicijative Srđan Nonić dočekivao je zaposlene muzikom, ozvučenjem i podsećao ih da rade za građane, ne za SNS. Kaže da ovom akcijom želi da se institucije vrate građanima i budu ono što sada nisu.
Odbornik Niške inicijative doneo je pojačalo, mikrofon, puštao pesme Red hot chili peppers-a i kako kaže, i zaposlene politički budio.
Poželeo im je dobro jutro, srećan rad, poželeo im je da rade u interesu građana, a ne SNS-a i Vučića. Odbornik kaže da su reakcije zaposlenih na ovu akciju bile podeljene, a da su građani reagovali mahom sa odobravanjem i smehom.
Poenta akcije je, kako objašnjava Nonić, je da građani uzmu kontrolu u svoje ruke. Građani su zaboravili da su važni i misle da su političke elite i građani koji rade u javnom sektoru bitni. Nisu, smatra Nonić, oni su servis građana, ne postoje građani zbog njih, nego oni zbog građana – kaže Nonić.
Dobro, kazem ja, oni postoje zbog nas, oni su naš servis…..a ko smo mi, pitam se. Znate šta mi je prvo palo na pamet u onoj žurbi da ne zakasnim tamo gde sam krenula i zbog toga snosim posledice….dakle, prvo što mi je palo na pamet je: Od čega živi gospodin Nonić? Znam da je odbornik, znam da tu može da pokupi koju dnevnicu, ali od nečega mora da se živi. Što će reći, mora da se radi da bi se zaradila plata od koje se živi. Kada gospodin Nonić radi i
koliko, u pauzi između buđenja svesti naroda i vlasti, koja treba da bude na usluzi narod? Odakle mu toliko vremena da može da ga traći na ovakve aktivnosti ( koje lično ne želim da ocenjujem, a imam stav o tome), da može da stoji satima ispred Gradske kuće i glumi Če Gevaru ili šta ti ja znam koga, misleći da spašava narod. U čudu sam od razmišljanja, ali odgovor nemam.
Smatram, skromno razmišljajući, da svaki pojedinac u ovom društvu mora svojim radom da barem nešto doprinese, da bi celina funkcionisala kako valja. Ajd sad svi da stanemo ispred Gradske kuće, da puštamo muziku i podsećamo vlast šta treba da radi. A ko će nas da podseti šta treba mi da radimo, kako bismo mogli da živimo. Ili Noniću, i njemu sličnima pare padaju s neba, pa sebi mogu da priušte da rade ono što vole. A Nonić voli da bude u centru pažnje, kako god i na koji god način. Pronašao ga je, a da li je u centru pažnje ….to ne znam. Sam reče da su građani reagovali mahom podeljeno….. sa odobravanjem i smehom. Nasmejali se, pa otišli na posao. Nonić je tu, da se bori za njihove interese.Možda bi građani trebalo da mu plate, da ne gubi vreme uzalud.
Šalu na stranu, malo je izvitoperen pojam demokratije u našim glavama. Od kada stiže u ovu našu jadnu „autokratsku i nedemokratsku državu”, čudo napravi. Govori ko šta hoće, radi ko šta želi, kritikuju mnogi bez pokrića, svako može sebe da nazove „braniocem narodnih interesa”. A , ustvari, brani sebe i leči lične frustracije jer mu nije pošlo za rukom da se ušunja kroz ona ogromna vrata Gradske kuće i narod gleda iznutra, nego mora ispred da stoji, kako bi bio neko i nešto važno. A u ovoj našoj zemlji si važan čim iskočiš iz proseka ( po pameti ili gluposti, svejedno je) i uspeš da se uguraš u novine ili televiziju. Niko danas ne procenjuje specifičnu težinu pojedinca koji se nađe na novinskim stupcima, ili sedne i raspreda u nekoj političkoj emisiji o babama i žabama, Americi i Babušnici, Vučiću i Obradoviću, o avionima, kamionima, pa i seksu ako treba…….Važno je da je uspeo da uđe u studio, da ga narod gleda i sluša……a onda, dođi Bože da se krstiš. Postoji samo jedna nesrećna okolnost…..narod i takvima veruje. Na žalost.
20.Juli
