Gradski Portal 018 – 19.02.2019
Iseljenje 90-ogodišnje Mare Džanković, koje je bilo zakazano za juče u Sarajevskoj ulici u centru Beograda, nije se dogodilo, jer se izvršitelji nisu pojavili na toj adresi.
Više desetina građana okupilo se ranije u Sarajevskoj ulici, ispred broja 67, kako bi sprečili iseljenje Mare Džanković.
Ovo je vest koju sam procitala juče i na trenutak se obradovala što se iseljenje 90 togodišnje starice nije dogodilo. A onda krenu misli malo dalje i dublje i uslede pitanja, njih bezbroj, na koja nema odgovora.
Pitanje broj jedan: jesmo li tako zamislili izvršitelje, kada smo ih uvodili da budu u službi države?
Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević zakazala je iseljenje, iako je Džanković u teškom zdravstvenom stanju i ima problema sa plućnom embolijom. Uprkos molbi njene ćerke da se iseljenje odloži za 30 dana, dok se stanje devedesetogodišnje žene ne stabilizuje, takav zahtev je odbijen.
Nepojmljivo i zdravom razumu neprihvatljivo. Izvršiteljka odbila zahtev ćerke da se iseljenje odloži za 30 dana? Teško bolesne 90-togodišnje starice? Gde će joj duša, ima li ona majku, ili je možda rodila tetka? Nesuvisla pitanja, šta li ja tu nešto pokušavam da proniknem u suštinu funkcionisanja bića, koje se zove izvršitelj.
Izvršitelji su, u bezbroj primera do sada, pokazali da nemaju dušu. Šta će im duša, kad imaju pare. Kupiće dušu, ako im zatreba. A neće, jer duša smeta na putu zgrtanja para. Neko je izvršiteljima dao ogromna prava. Da li je tako hteo, ili mu se omaklo, ili je bila neka rupa u zakonu koju po običaju nismo primetili…….tek , izvršitelji su zveri puštene iz kaveza, koje ništa ne zanima, osim para. Lešinare po sudovima, vire kroz ključaonice, čekaju na krivini, prepadaju u mraku….uzimaju ljudima sve, kako bi iskoristili pruženu im priliku da legalno otimaju od građana i pune svoje, već napunjene džepove.
Da je Mara Džanković usamljen slučaj, pa da im i progledamo kroz prste. Unesrećili su i poremetili živote mnogih ljudi poslednjih nekoliko godina. Izvršitelj je postao sinonim za nesreću. Žure i bez milosti otimaju, svesni činjenice da ono što čine, ne može dugo da traje. Pa da iskoriste trenutak, a bogami ga obilato koriste, o čemu svedoče brojni primeri. Nekih izvršitelja i ovde kod nas u Nišu, o kojima su novinari pisali i pisali, merili težinu njihovih mesečnih zarada……i ništa. Oni su se pravili nevešti, država ih nije pitala kako i odakle, i ode baba s kolačima ko da ništa nije ni bilo.
Iz organizacije „Krov nad glavom“ zahtevaju od institucija da zaštite građane time sto će, kako kažu, staviti „moratorijum na primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju do njegove izmene“.
Ajd da vidimo i to čudo. Bojim se samo da se ne dogodi drugo čudo, pa da bude prihvaćen predlog- koji se pojavio pre par dana – da se izvršiteljima u ruke predaju i građani sa dugovanjima za porez. E, tad bi tek bilo „kukala nam majka“.
I zanima me…..hoće li se vratiti za koji dan kod Mare Džanković koja ima 90 godina i brojne bolesti, da demonstr iraju silu i hrane se tuđom mukom. Pare se podrazumevaju. Neka mi posle neko kaže da parama ne može da se kupi sve. Itekako može, i više od toga.
19.Februar
