Gradski Portal 018 – 20.11.2018
Ni posle više od dve decenije, naši odbornici i poslanici nisu naučili lekciju iz parlamentarizma. Umesto da godinama sticano iskustvo bude benefit za novije odborničke i poslaničke garniture, mi na političkoj sceni Srbije gledamo ( na žalost u direktnim prenosima) sve nekulturnije i neparlamentarnije narodne izaslanike.
Narodni poslanik je termin koji u demokratskim društvima označava osobu koja predstavlja celokupno stanovništvo određene oblasti koja ga je birala, ukazala mu poverenje i dala mu, na neki način, svoju sudbinu u ruke. Taj narodni poslanik je opunomoćenik koji, u ime svog naroda, treba da raspravlja sa drugim poslanicima o temama od interesa za građane.
Naš parlamentarizam se vremenom pretvorio u rijaliti šou. Skupština je postala mesto međusobnog razračunavanja izaslanika naroda različitih političkih opcija, vrlo često o ličnim i za građane sasvim marginalnim temama. Odbornici i poslanici koriste govornicu da iskažu sve što im leži na duši, da napadnu političkog protivnika uličnim rečnikom i da, kad god im se za to pruži prilika, naprave mali šou u Skupštini jer narod to gleda i sluša.
Narodni izaslanici se ponose sobom i svojim ponašanjem i ne pristaju na sednice koje se živo ne prenose. Što bi oni govorili u prazno, ako ih niko ne sluša?
Svaka Skupština – republička ili gradske – ima svoje „glavne glumce“. Bez njih i njihovog uličnog rečnika, nema zabave i nema svrhe pratiti sednicu. Narod, koji ih gleda i sluša, misli da su oni stvarno hrabri i odvažni kada smeju sve to da kažu, smatra da se kočijaškim ponašanjem može stići do cilja i veruje da baš ti, koji za govornicom sve to izgovaraju, imaju petlju da naprave čudo i preokrenu svet.
Zaboravlja siroti narod da je većina, od gore navedenih, bila u vlasti i da nije napravila čudo kada je imala priliku da ga napravi, i da ga neće napraviti i ako dobije novu priliku…..ali eto, dobro zvuči ta „ko bajagi hrabrost“ i legne nekako čoveku koji ima milion muka.
Naši parlamenti su destruktivni. U njiima se ne zna ko pije, a ko plaća….zna se jedino da su svi u nekakvoj svađi i prepucavanju. I od svega toga, treba da izađe na dobro naroda.
U našim uslovima poslanici nisu politički protivnici, već ljuti neprijatelji čiji je cilj – uništenje onog drugog. Politička borba se svih ovih godina svodila upravo na to – na uništenje onog ko je na vlasti, kako bih ja došao na vlast. I onda počinje nova borba u kojoj su „glumci“ samo promenili mesta. Što bi rekao Balašević – „princip je isti, sve su ostalo nijanse.“
Nema nama pomoći dokle god se u Skupštini po svaku cenu minira vlast, omalovažava opozicija, govori o privatnim životima poslanika, koriste reči koje „ni pas s maslom pojeo ne bi“. A nije da nemamo ljude vredne pažnje. Imamo ih itekako. Siroti ne mogu da dođu na red od galamdžija koji su u parlamentu samo zarad lične promocije, dnevnica i usputnih privilegija koje imaju.
“Ja sam vas vozio kolima, iako sam imao službena posla, da odete da obiđete bolesnog čoveka, koji je bio na aparatima i stiroporu, ali sam pokazao ljudskost, za razliku od vas koji nam ne date jednog člana nadzornog odbora”…..reče ovih dana jedan niški odbornik u skupštinskoj raspravi i otvori diskusiju koja se lako primi i brzo proširi na sveobuhvatnu raspravu o kojekakvim , za građane nevažnim stvarima.
A građani, na žalost, gledaju i slušaju “ko da mu je svaka Njegoševa.”
20.novembar
