Viber poštuje slobodu izražavanja, ali postoje i neke granice, kada je retorika koja se koristi preterano nasilna, vređa i povređuje ljude, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Tanjug generalni direktor kompanije Rakuten Viber, Đamel Agaua, objašnjavajući razloge prekida poslovnih odnosa Vibera sa Faceboook.
Sve je počelo, objašnjava čelnik Vibera, sa događajima u SAD, u vezi sa ubistvima Afroamerikanaca, kada su brojne rasprave i javni stavovi objavljeni na Facebooku.
„Neki od njih su bili ekstremno nasilnički intonirani, a neki čak i jasno rasistički, dok su istovremeno ostale društvene mreže odlučile da moderiraju ili čak blokiraju sadržaj te vrste“, kaže Ðamel.
Facebook ima, dodaje, drugačiju politiku, pošto oni smatraju da svako ima slobodu da bilo šta napiše na njihovoj platformi, dok po Viberu to nikako ne može da bude cilj savremenog društva.
Osmelio se, dakle, neko da kaže „dosta glupostima”. Ako ne možeš da ih ispraviš, onda možeš makar da u njima ne učestvuješ. I Viber je doneo odluku da ne učestvuje i ne kalja svoje ime i stečeno poverenje korisnika.
Veliki je to korak za viber, rekla bih, ali sitan za čovečanstvo. Iz prostog razloga što je fejsbuk ušao u sve pore života mladih, starih, obrazovanih, neobrazovanih, pa čak i onih koji do juče nisu znali šta su društvene mreže, a danas ih koriste obilato, i što je najvažnije koriste ih na štetu i sebi i drugima.
A fejsbuk je postao čudo u životu savremenog čoveka. Na njemu se gutaju sve informacije ko od šale, veruje se u njih i šire se neverovatnom brzinom. Jer, prijatelji na fejsbuku (iako se neki u životu nisu sreli) veruju jedni drugima, izgovorenoj reči i
(dozvoljavam sebi da kažem) glupim pričama, koje veze sa životom nemaju.
Na tom mestu, koje se zove Fejsbuk, možeš milion stvari da uradiš: da lečiš koronu, i sve ostale boljke koje te snađu, da kuvaš ručak, brineš o detetu, učiš jezike, postaneš menadžer preko noći…….i što je najslađe i najdraže – da popljuješ koga hoćeš i koliko hoćeš, bez posledica. A kad jedan počne da pljuje, onda svi pljuju. Formirajući javno mnjenje zakržljalih mozgova, koje se razvija i širi brže i efikasnije od bilo kog virusa.
Fejsbuk je opasna epidemija koja nas je zahvatila, a jedina prednost u odnosu na druge je – što se od ove bolesti ne umire. Ali se izumire i postupno pretvara u amebe koje će, koliko sutra, vladati svetom.
Osim toga niko sa fejsbuka ne može da bude smešten u bolnicu da se malo poleči, ne postoje stručnjaci koji bi fajsmanijacima delili savete, a i o vakcini protiv ove bolesti niko ne govori.
26.oktobar
Poznajem ljude koji su lomili računare i mobilne telefone svojoj deci, ali džaba. Posle su im kupovali nove, a malo kasnije od posle su i sami postajali fejsmanijaci.
Ako mislite da je reč o benignoj bolesti, grdno se varate. Reč je o bolesti koja duhovno, intelektualno, moralno…..ubija čoveka, i čini ga bezvrednim.
Zaluta, doduše, i poneki pametnjakivić na fejsu, al takvi su retki. Zalutaju, pa vrlo brzo nestanu, jer niti ko hoće da ih lajkuje, niti na njih obraća pažnju. Ne uklapaju se u društvo.
Ali je zato prodavanje intime i kupovina samopouzdanja na taj način stiglo do faze – ljudi, potrebna im je pomoć. Posebno zbog toga što truju i decu, koja misle i rade sledeći odrasle.
Ponekad se pitam: ko je kriv za sve ovo? Ogovor glasi: svi smo krivi. Kriva sam ja, krivi ste vi koji ovo čitate, vi koji vodite državu,
vi koji ste u medijima po vasceli dan, a grama mozga nemate i vi koji takvima prostor u medijima dajete!
Svi smo krivi i treba nam suditi. Ali sudija trenutno drema na fejsu, komentariše političke događaje, ili zeva u goliždrave Cice, i bogami nema vremena da se bavi trivijalnim stvarima, za koje se školovao.
