Gradski Portal 018 – 09.12.2018
Direkcija za javni prevoz grada Niša raskinula ugovor sa prevoznikom “Ćurdić“. Povod za raskid je nezadovoljstvo gradjana zbog neredovnog prevoza na liniji broj 6 – Železnička stanica – Duvanište – Skopska.
Dobro jutro, setismo se u kom grmu lezi zec. Pa građani koji koriste autobuse na ovoj relaciji puna dva meseca zapomažu i mole da neko nešto učini, troše pare na taksi da ne bi zakasnili na posao, naravno i psuju i grde na autobuskoj staniici ……čisto da im ne bude dosadno jer čekaju po 40 minuta….. Ali, ko čeka, taj i dočeka.
Čeka nas novo čekanje….da stigne zamena za Ćurdica. Ako zamena putuje istom brzinom kao Ćurdic, dočekaćemo je negde oko 8-mog marta.
ČEKANJE je srpski specijalitet. Da se, slučajno, neko nije usudio da nam ga otme. Nema šta se na ovim prostorima ne čeka.
Počnimo od globalnih tema – godinama, more decenijama šta godinama, strpljivo čekamo bolji zivot. On nikako da stigne, ali i mi nikako da prestanemo da čekamo. Videćemo ko će biti uporniji.
Čekamo u raznim redovima…..počev od šaltera, preko redova kod lekara, do Lidla….gde, u krajnjem, nešto i dočekamo. Jeftiniji zejtin, recimo.
Čekamo da prođu praznici, slave, godišnji odmori, bolovanja, slobodni dani i koješta još, svih onih u državnim firmama koji bi trebalo da nam završe neki posao. Neki od nas se, u međuvremenu, umore i dignu ruke od čekanja, a nekih više (Bože me prosti) i ne bude na ovom svetu.
Čekamo da upišemo dete u vrtić. Kako se rodi direkto iz porodilišta stanemo u red…….neki dođu na red, a nekima deca završe školu u međuvremenu, pa mesto u redu prepuste drugom.
Čekamo praznike….praznike mnogo volimo da čekamo. Zato što, iz silnog poštovanja prema praznicima, mi prestanemo da radimo nekoliko dana pre, i počast prazniku odajemo i nekoliko dana posle. Tako da praznici nema šta da se požale. Ispoštujemo ih maksimalno.
Sitna čekanja ne računam, a bezbroj ih je – čekanje na semaforu, prijatelja na kafici, čekanje gostiju, ili svekrve da stigne na ručak……..to su čekanja koja prosto ulaze u radni staž.
Tako da nama čekanje uopšte nije problem. Nama je problem ako nešto stigne neočekivano. Ne znamo kako da se ponašamo, postavimo u datoj situaciji, kako da reagujemo, i da li uopšte da se mrdnemo iz mesta. Ukočili smo se od raznoraznih čekanja, pa nam ona dodju ko rod, ko način života, ko stanje našeg organizma……..Bez čekanja bismo bili bolesni. A šta će nama to, kad lepo možemo da stanemo u red – pa ko dočeka, dočekao je. Ko ne dočeka – čekaće i dalje. Čekanje, barem, ništa ne košta.
09.decembar
