Dresirani da slušamo loše vesti, da mazohistički uživamo kada čujemo nešto što ne valja ili još bolje ako je strašno, da pod lupu stavljamo nečije greške i na krst razapinjemo grešnike – zaboravili smo da nasuprot lošeg stoji dobro, samo smo ga mi zanemarili i gurnuli u ćošak.
E, to dobro ovoga jutra ja hoću da uočim i istaknem, da vas uoči novogodišnjih praznika nakratko odvučem od ružnih misli i dela i pokažem vam da se tu, u našem komšiluku, događaju lepe stvari o kojima – vidim –novinari malo pišu, a valjalo bi da ih primete.
Jeste li, kojim slučajem, primetili Ulicu suvenira na Trgu Kralja Milana i Novogodišnju šumu ispred gradske kuće? Da li vam se, u sklopu novogodišnjih radosti, dopada to što vidite? Meni da. Mnogo. Lep prizor, prosto praznik za oči u poređenju sa prizorima ranijih godina, kada su zanatlije i mali privrednici svoje proizvode izlagali na daskama, kartonskim kutijama i ručno prikrpljenim tezgama.
Sve su to sada uradili u tipskim, drvenim kućicama, poređanim pod konac, ko u Diznilendu.
Znam, neki od vas će sada reći – pa da, troše naše pare za nekakve igrarije, kako bi promovisali sebe. Tu vas čekam. Ne troše naše pare, sve što vidite u centru, urađeno je bez dinara izdvojenog iz budžeta grada. Sve su to uradile gradske institucije i ustanove u sklopu redovnih godišnjih aktivnosti. Organizovao ih je grad u saradnji sa Turističkom organizacijom, okupio sve na jednom mestu, a oni ponudili ko je šta mogao i imao. Javna komunalna preduzeća Medijana i Parking servis su odgovorna za sve postavljeno, institucije u kulturi grada za program koji se odvija, mala preduzeća odnosno zanatlije koje sarađuju sa Turističkom organizacijom za bogatstvo ponuđenih proizvoda koji nam mogu biti od koristi za vreme praznika. A i mi njima možemo biti od koristi, kupujući ručno izrađene proizvode.
Tu su i društveno odgovorne kompanije koje i ove godine nude pomoć i daraju mališane. Ovoga puta su odlučile da sredstva doniraju Dečjoj internoj klinici i Porodilištu.
U parku ispred Gradske kuće je “Kutija želja”, u centru irvasi i jelka pored koje se mališani okupljaju svekodnevno. Građani mogu donorati sredstva, ukoliko žele, a ona će biti usmerena Nacionalnom udruženju dece obolele od raka “Nurdor”.
Možda sam ja nešto i propustila, a ako jesam sami se u sve izgovoreno možete uveriti, ukoliko prošetate centrom. A, da zaboravila sam. Sve se u centru odvija uz maksimalno poštovanje propisanih mera.
Ne znam šta vi mislite, ali ja mislim da je ovo sjajno. Da smo konačno počeli da se okrećemo nekakvim pravim vrednostima i stvarima koje raduju i usrećuju ljude, a na njih se ne troše pare i nisu prekrivene lažnim sjajem i glamurom.
Ideja je potekla od gradonačelnice Dragane Sotirovski. Svaka čast i alal vera, šta god vi mislili u ovom trenutku o meni, kao novinaru. Novinaru koji se usudio da primeti i nešto lepo i to lepo poželi da sa vama podeli. Ajmo svi zajedno da uvežbavamo davno zaboravljenu aktivnost da nekoga i pohvalimo, kada to zasluži. Da prevalimo preko usta to BRAVO i ALAL VERA. Ništa ne košta, a i ne boli, verujte mi. A kada ustreba, i kritikovaćemo. Ajmo da pokušamo da razlučimo te dve stvari i shvatimo da su nam i jedna i druga neophodne, ukoliko želimo da nešto učinimo i doprinesemo svom gradu. Ukoliko želimo da svi zajedno malo poradimo na dobrom.
Loše stvari se uvek događaju, i kvare nam život. Neizostavne su, to svi znamo. Ali znamo da postoje i dobre, o kojima valja govoriti glasno, kako bi i volja da ih činimo bila veća.
Ja rekoh šta mislim, a vi kako hoćete. Samo da znate – neću se odreći ni jedne izgovorene reči, jer sam u njih stopostotno ubeđena. Zlo mora da ima protivtežu, pa da vidimo ko će da pobedi.
30.decembar
