Nekadašnja političarka i sociološkinja Vesna Pešić objavila na twiteru poruku u kojoj je, prema tumačenju mnogih, pozvala na ubistvo predsednika.
Sporan tvit u kome je, tvrdeći da Aleksandar Vučić hoće da se „proglasi doživotnim predsednikom“ i da „Putin baš to radi“, napisala: „Ako Brnabićka da ostavku da znate – sprema se doživotni Vučić. E nema tu bojkota, samo cev u glavu… „. Ona je ubrzo obrisala tvit, nakon niza komentara u kojoj je kritikovana zbog „poziva na ubistvo predsednika.
„Primetila sam po nekim reakcijama, da se ne izrazim kako treba, pa dolazi do nesporazuma. Laku noć svima“, napisala je Pešićeva.
Baš slatko: Laku noć svima posle izgovorenih reči “E, tu nema bojkota, samo cev u glavu”.To izgovara predstavnica takozvane građanske Srbije. Da li je moguće da građanska Srbija politiku vodi sa uperenom cevi u glavu? Upravo je Vesna Pešić, sa svojim političkim saveznicima, bila “borac za normalnu i uređenu Srbiju”. Izvinite što ne razumem, ali stvarno ne razumem retoriku žene, koja je nekada bila u prvim redovima u borbi za demokratiju, govorila na mitintzima, pozivala narod da sruše zajedno Slobodana Miloševića, i naprave državu po meri građana, jer “zlikovac” Milošević to ne ume. Tu državu smo, doduše, imali priliku da gledamo kada je Vesna Pešić kao predstavnik tada Građanskog saveza rame uz rame sa ostalim demokratama po dolasku na vlast proterivala političke neistomišljenike. Nije, doduše, činila to sa pištoljem, ali sa šikaniranjem, omalovažavanjem i otkazima – jeste. To može da potvrdi svako, ko u to vreme nije bio član neke od članica tadašnjeg DOS-a.
Potpredsednica Vlade Srbije i članica Predsedništva Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović kaže u saopštenju za javnost:
“Skandalozno je da neko ko je toliko dugo bio u politici, kao što je Vesna Pešić, koristi svoj uticaj u javnosti da pošalje poruku ‘nema tu bojkota, samo cev u glavu’. To nije samo govor mržnje, nego i poziv na fizički obračun s predsednikom Srbije, i to pošto je sama iskonstruisala nepostojeću nameru predsednika da se ‘proglasi doživotnim predsednikom’”, rekla je Mihajlovićeva.
Na žalost kod nas politika nije bila, niti će skoro biti nadmetanje različitih programa i vizija, u kojoj građani biraju, već borba na život i smrt u kojoj se političko neslaganje pretvara u otvorenu mržnju koja nema granice. Može, ako se rasplamsa, da bude i poziv na ubistvo onoga, ko smeta. U ovom slučaju predsednika države.
A posle toga usledi „Primetila sam po nekim reakcijama, da se ne izrazim kako treba, pa dolazi do nesporazuma. Laku noć svima“.
Šta čovek na to da kaže? Loše se gospođa izrazila? Neka je i tako, ali zašto se je tako izrazila a ne nekako drugačije i na način na koji bi političkog protivnika svojom pameću i mudrošću oborila s nogu? Zato što ne ume drugačije, ne zna i nije kadra. I sad ja zamišljam Vesnu Pešić na vlasti. Pravo da vam kažem hvata me tiha jeza sa propratnom mišlju “Ne daj bože i daleko bilo”. Možda bi joj čak i progledala kroz prste što ne ume sve ono što onaj kome je uperila cev u glavu ume, ali strah koji seje (a u tome se je već dokazala da ume) strahovito uznemirava. Svakog normalnog čoveka, posebno čoveka koji je osetio na svojoj koži “demokratski mač Vesne Pešić” posle revolucionarnog 5-tog oktobra. I kao što rekoh: Ne daj Bože, i daleko bilo.
19.Januar
