Dobismo konačno i te nove autobuse, koji će nas voziti u narednih 7 godina. A voziće nas Nišekspres, Lasta i Strela.
Nišekspres nas vozi dugi niz godina, na njega smo navikli, pa ga više gotiviimo iz lokalpatriotskih razloga, nego iz nekih drugih…….naš je, a kad je naš, mora da ima prednost u odnosu na druge, pa mu često i kroz prste progledamo. Ovi novi treba da se pokažu i dokažu, da steknu poverenje nišlija, kako se kaže. A u ugovoru, pored ostalog, piše da građani ubuduće treba da očekuju redovnost, komfor, niskopodna vozila i klimu, kada stignu velike vrućine. Jaka stvar. Šta ima da očekuju, valjda se to podrazumeva, i valjda je to i do sada trebalo da imaju, ali ajde…….kad se bilo šta novo uvodi, mora i da se nakiti i nahvali, kako bi građani mislili da su nešto mnogo dobili.
Pravo da vam kažem ja sam i zaboravila na te nove autobuse, te tako ništa značajno nisam ni primetila u, i oko autobusa. Voze ljudi, ko što su i do sada vozili, naplaćuju karte, kondukteri uredno obučeni u žute prsluke, uljudno se ponašaju……. ništa ja tu ne vidim što bi me posebno obradovalo, ili naljutilo.
Htela sam zapravo da kažem da u autobusima, čiji god bili i kakvi god bili, isti ostaju samo putnici. Oni se ne menjaju ni za dlaku. E, oni mi najviše smetaju i njih uvek i iznova primećujem. Ne svi, razume se, ali dobar deo njih. Svakodnevno ih proučavajući diolazim do zaključka da nama ovde, na ovim našim prostorima, možeš sve da daš, ali kulturu i lepo vaspitanje ne možeš, pa da si još toliki. Tu nam je imunitet najjači.
A kako i da ne bude, kada svakodnevno vežbamo, usavršavamo nekulturu i nevaspitanje, dovodeći ga do faze drskosti i bezobrazluka.
Nikada neću shvatiti zbog čega ljudi u autobusu ne koriste reči izvini, molim, hvala, do viđenja…….Zbog čega umesto, recimo, „Molim vas, da li bistre se pomerili da siđem“ obavezno usledi „Hoćeš li da se pomeriš sa tih vrata, nije ti ih tatko napravio“.
Zbog čega niko, ili retko ko, uopšte ne primećuje stare ljude koji stoje jedva držeći se na nogama, dok mladi drndaju mobilne, kikoćući se usput. Zbog čega majke sa decom stoje, zbog čega nema reda i poštovanja, onog osnovnog, koje znaju i obični ljudi, oni u selu, koji nisu završavali neke škole, al znaju……baba ih naučila.
Te stoga, ne primećujem ja te nove autobuse uopšte. Da li su niskopodni ili visokopodni, i to ne znam. Jesu li komforniji ili nisu, pojma nemam. O klimi neću ni da govorim, tek to ne primećujem. Autobus ko autobus, vozis se desetak minuta, pa sidjes. Pa zaboravis na njega.
Ali primećujem nas, građane, koji često nismo zaslužili mnogo toga, pa ni bolje autobuse, ako baš hoćete. Zato što, cenim ga ja tako, pokvareni autobus može da stane, dođe majstor i popravi ga i on više nije pokvaren. Majstora za ljude nemamo, pa nam je priča o boljem prevozu uzaludna. Jer, sve je u krajnjem – u ljudima.
6.Mart
