Šta su to mediji trećeg sektora, kakva je njihova uloga i kakva ih budućnost čeka?

Situacija alarmantna

Kada su mediji u pitanju, situacija je alarmantna, ne samo u Srbiji, smatra glavni i odgovorni urednik Medijskog istraživačkog centra Slobodan Jovanović.

“Javni servisi ne zadovoljavaju osnovne potrebe građana da budu informisani, to je naročito izraženo u lokalnim sredinama. Komercijalnim medijima glavni interes je profit, tako da je ovo za njih mala bara sa mnogo krokodila. Zato je neophodan taj treći medijski sektor, koji je neprofitan i koji treba da zadovolji potrebe građana, posebno u lokalnim sredinama”, rekao je Jovanović.

Navodi primer Australije gde treći medijski sektor, odnosno medije koji pripadaju sektoru civilnoga društva, finansira sama država, jer se smatra da građani od toga imaju veliku korist.

 Slobodan Jovanović

“MIC zajedno sa partnerskim udruženjima iz Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a uz podršku Evropske unije, realizuje projekat pod nazivom “Otvorena televizija”. Moram podsetiti da je u Nišu još 1986. godine postojalo nešto slično, kada medijski radnici realizovali eksperimentalne, nezavisne projekte”, kaže Jovanović..

Projekat MIC-a predviđa formiranje lokalnih neprofitnih Otvorenih televizija u Nišu, Prilepu, Prijedoru i Beranu, koji bi trebalo da rade za dobrobit građana.

Šta je cilj medija trećeg sektora?

Dragan Đorđević iz odbora za ljudska prava smatra da građani u ovom trenutku od medija dobijaju samo “primarne informacije i otvaranje priča”.

“Kroz razne vidove finansiranja čak 160-200 miliona evra budžetskih para daje se medijima u Srbiji, a šta mi građani imamo od toga? U vestima koje čujemo ne možemo ni da raščistimo šta je uzrok a šta posledica. Elektronski mediji su okrenuti preživljavanju a štampani su u defanzivi!”, ocenjuje Đorđević.

Zato, kako smatra, ključna meta medija organizacija civilnog društva treba da bude lokalni nivo.  Dodaje da se OCD po prirodi posla bave problemima do kraja i da su kvalitetan resurs medijima.

Kako stoje stvari?

Organizacije civilnog društva nisu dovoljno prepoznate ni sa čije strane – ni od medija ni od vlasti niti od građana, smatra Snežana Milošević iz Asocijacije lokalnih medija Pres.

Snežana Milošević

“Jednostavno, OCD i mediji se još ne osećaju se kao partneri. Možda je kriv uniformisan, neinteresantan prilaz organizacija civilnog društva lokalnim medijima, zbog čega se novinari više ne zainteresuju za njihov rad. Ali, tu su i razni pritisci”, kaže ova novinarka.

Ona kaže da su lokalni mediji u jako teškoj poziciji i da zato ne čudi što se okreću sigurnim budžetskim parama. Kada je reč o projektima OCD, mnogo su bolje realizovani oni zajednički, jer jedni ohrabruju druge i međusobno objavljuju tekstove. Snežana Milošević smatra da je naročito u lokalnim sredinama važno da se povežu mediji i civilni sektor.

Konkursi

Iz Sekretarijata za kulturu i informisanje Grada Niša kažu da i mediji koji dolaze iz civilnog sektora mogu da učestvuju u trci za novac iz gradske kase i da Niš za civilni sektor ima i poseban konkurs za  finansiranje projekata za edukaciju i unapređivanje etičkog standarda. Pavlina Mihajlenko objašnjava da bi organizacija civilnog sektora koja želi da učestvuje na konkusu treba da bude registrovana kao medij i da se to uvek proverava. Međutim, može da ima i ugovor da će sadržaj biti emitovan na nekom mediju.

Pavlina Mihajlenko

“Mediji civilnog sektora su apsolutno dobrodošli na svim konkursima”, kaže Mihajlenko.

Kako su novinari prepoznali novi način izveštavanja?

Glavni i odgovorni urednik portala Megafon Sonja Urošević kaže da su ona i njen tim u taj posao krenuli naivno, iz ljubavi prema novinarstvu i da ovo jeste način na koji može da se radi analitički. Kaže da su ih najbolje prihvatili mladi. Navodi primer projekta “Praksom do posla”.

Sonja Urošević

“Iako su neki pričali da je praksa samo iskorišćavanje njihovog vremena, mnogi su nam rekli da je praksa zapravo ulaganje u sebe”, kaže Sonja Urošević.

Megafon je već učestvovao na nekoliko konkursa za medije, a Sonja Urošević najavljuje da će i dalje biti većinom okrenuti mladima od 18-35 godina.

Glavni i odgovorni urednik portala Građanin Marko Smiljković ocenjuje da je u Nišu problem to što je “privreda potopljena i što su svi prinuđeni da pišu projekte koji blage veze nemaju”.

Marko Smiljković

“Najveći problem je što su u komisiji često naručeni ljudi i što novac nekad dobiju mediji koje niko ne sluša. Paradoks je da su oni koji zaista obaveštavaju narod na ivici egzistencije! Mi možemo da postojimo još 5-6 meseci, toliko ima para, i to je kraj”, kaže Smiljković.

Negosava Stanojević

Novinar i bloger Negosava Stanojević je izjavila da je, nakon duge novinarske karijere u klasičnim medijima, tek kratko vreme u građanskom novinarstvu. Smatra da je snaga blogova prepoznata u mnogim sredinama, ali da lokalne sredine to još ne prepoznaju, iako je jasno da samo uzak krug ljudi čita lokalne vesti, dok tekstove nekih blogera čitaju iz svih krajeva sveta.

Inače, projekat “Otvorena televizija”je pilot projekat finansiranja neprofitnih medija na prostoru zapadnog Balkana. Ukoliko se to pokaže uspešnim, trebalo bi da se proširi na još zemalja u okruženju.

Tekst i foto: Redakcija OTV Niš