IZMEĐU Srbije i Ugande u petak u Nišu će biti potpisan sporazum o slobodnom nebu koji će stvoriti uslov za direktan avio-saobraćaj između dve zemlje.
Ovo u intervjuu za “Novosti’‘ otkriva Bratislav Stoiljković, trgovinski predstavnik Ugande za Jugoistočnu Evropu.
– Još davne 1963. godine Jugoslavija je potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa Ugandom. Meni je veliko zadovoljstvo da smo mi uspeli, nakon dve-tri godine rada, da ranije ove godine oživimo taj sporazum. Vlada Republike Srbije imenovala je ministra Tomislava Momirovića za šefa bilateralne komisije za saradnju sa Ugandom, koji je apsolutno posvećen radu u interesu naše zemlje. Republika Uganda imenovala je savetnika predsednika za specijalna pitanja i šefa predsedničke kancelarije za promociju izvoza investicija gospodina Odreka Rvabvogoa. Imali smo jedan onlajn sastanak u okviru novoformirane, odnosno aneksirane bilateralne komisije, a ove nedelje ćemo u Beogradu i u Nišu imati petnaestočlanu delegaciju iz Ugande, koju će dočekati naše ministarstvo, naravno ja kao trgovinski predstavnik Ugande za Srbiju i za Jugoistočnu Evropu, biće bilateralni sastanci na ministarskom nivou, sa ugandske strane biće tu naravno Odrek Rvabvogo, to je šef te komisije i čovek od izuzenog ugleda u svojoj državi, biće uvaženi ministar trgovine Mbadi i puno još značajnih institucionalnih figura iz Ugande koje će razvijati dalje te bilateralne odnose sa našom zemljom – kaže Stoiljković.
Da li Srbija i Uganda mogu da se porede na neki način? Šta je to što može da poveže naše dve zemlje?
– Slobodarski duh je upravo ono što vezuje naše dve zemlje. Mi smo pre nepunih nedelju dana ovde u Beogradu, naravno i u Kampali, obeležili 62. rođendan Ugande, odnosno 62 godine nezavisnosti. Ovo napominjem iz razloga jer je Jugoslavija sporazum sa Ugandom potpisala nepunih godinu dana nakon toga, ujedno je bila i jedna od prvih zemalja koje su priznale nezavisnost Ugande, svima je poznato da je Republika Srbija pravnoformalni naslednik Jugoslavije i da je to što smo gradili u toj zemlji ostalo nama u amanet. Ono što ću vam podeliti iz mog iskustva iz nebrojanih poseta Ugandi, mi smo tamo izuzetno dobrodošli, na Srbiju se gleda kao na velikog prijatelja. Ljudi o nama znaju što iz vremena Jugoslavije, što iz vremena današnje Srbije čiji je slobodarski duh i da kažem geopolitički balans poznat širom sveta, pa i tamo. Velika je sličnost u načinu upravljanja jednom i drugom državom, ponoviću i nebrojano puta – to je pre svega slobodarstvo i jedan otvoren um i pogled na okolnosti geopolitičke i druge koje se dešavaju. Ja političar nisam, verujem da se u nju dobro i ne razumem, ali je pratim i slušam u kontekstu posla kojim se bavim, pa ću tako reći i da je, iako se o tome možda kod nas i nedovoljno zna, možda nešto više u poslednje tri godine koliko mi radimo, ali general Joveri Kaguta Museveni je jedna istorijska ličnost koja je donela mir i stabilnost istočnoj Africi.
Kako Srbija može da se pozicionira na tržištu u Ugandi?
– Tamo postoji nešto što se zove Istočnoafrička unija. To je jedno veliko tržište koje osim Ugande čine i Južni Sudan, Kenija, Tanzanija, Ruanda, Burundi, odnedavno i Demokratska Republika Kongo i Somalija i njegovo lik i delo (predsednika Ugande) je jedno vezivno tkivo koje tamo osigurava i mir i stabilnost i prosperitet. Mi Evropljani smo dobrodošli, možda neskromno, ali reći ću, kad dođemo iz Srbije, za jedan korak smo ispred drugih investitora u kontekstu svih tih veza koje smo izgradili i mi smo imali ogromnu čast da prošlog jula ovde u Beogradu ugostimo Njegovu ekselenciju predsednika Ugande. Naš predsednik Vučić ga je svesrdno ovde primio i dočekao i on je otvorio i prvi Uganda konekt koncept na svetu u Beogradu na vodi. Mi smo nastavili dalje time da se širimo, ima nas na više mesta. Biće ih naredne godine i u Atini i Moskvi.
Kakva je trenutna saradnja između naše dve zemlje? Da li postoji zainteresovanost naših privrednika za odlazak u tu zemlju?
– Nekoliko turističkih agencija iz Srbije iskazalo je interesovanje za saradnju sa Ugandom, pre svega za istraživačka putovanja gde će posetiti Mbarari, najveće stanište planinskih gorila na svetu, predivne savane i ono što oni zovu gejm parkovi, odnosno safari ture kojih ima nekoliko u Ugandi i mi smo njih spojili sa turističkim operaterima u Ugandi. Oni sada na tom bilateralnom nivou razvijaju svoje programe i razgovaraju, isto i u obrnutom smeru, samo što u obrnutom smeru možda je obrazovanje nešto što je značajnije od pukog turizma. Što se tiče privrednika, što u nekom našem aranžmanu, što u saglasju i koordinaciji sa Republikom Srbijom, mi smo dole vodili već više od 50 privrednika. Ja sam lično petnaestak puta putovao u Ugandu samo u poslednje dve godine i mnogo puta sam išao sa delegacijama privrednika koji su iskazali namere što da investiraju u Ugandu, što da trguju sa njom. Mi smo imali čast i zadovoljstvo da ministar Dačić poseti naše maloprodajne objekte na aerodromu Entebe. Aerodrom je u Entebeu, jednom malom gradu pored Kampale. To je aerodrom Kampale zapravo gde je on posetio njih u kapacitetu ministra spoljnih poslova, a na marginama Samita nesvrstanih čiji je Uganda bila domaćin. Tako da – da, perspektiva je velika, i ono što je još važno u odnosima Srbije i Ugande, to može da uzme jednu dalju dimenziju saradnje Balkana i istočne Afrike gde imamo ova dva centra, u Kampali, odnosno u Beogradu, gde i privrednici iz regiona, kako jednog, tako i drugog, preko nas mogu da razmenjuju znanja i iskustva i da privredno deluju.
Kakav trag je saradnja sa Jugoslavijom ostavila u Ugandi?
– Ima naših ljudi u Ugandi, ima ih koji su došli i kasnije, ali najveći broj ljudi i firmi, možda čak 99 posto, jeste ono što je ostalo iz Jugoslavije, pre svega u građevinskom sektoru. Primetio sam da ima i firmi koje se bave igrama na sreću, to nije u našem opusu delovanja, ali kažem, primetio sam da postoje. Jugoslavija je ostavila veliki trag tamo i u građevinskom smislu, dakle aerodrom Entebe, upravnu zgradu je pravila naša firma, kongresni centar u jednom od najlepših hotela u Kampali “Serena“ je takođe pravila Jugoslavija, brojne ključne magistralne puteve… Ono što oni stalno ističu jeste da kažem ta vizija koju smo mi imali. Dakle, u trenutku kada Uganda kao tek novoformirana zemlja nije imala dovoljno novca niti za neko kreditiranje sa strane za izgradnju infrastrukture, ova država je prepoznala nešto što se zove barter trgovina i naši inženjeri su pravili puteve, a bili smo plaćeni u robnoj razmeni, bilo u grašku ili kafi, i oni i dan-danas to prepoznaju kao veliki gest dobre volje. Amerikanci su im tada nudili skupe kredite, a Jugoslavija, odnosno Srbija barter trgovinu, gde su oni mogli za naše znanje i za naš rad dole na izgradnji infrastrukture da plasiraju svoje proizvode. U ovo novo vreme mi tako nešto isto radimo samo da kažem u jednom modernijem ruhu.
Kako je Vaša inicijativa za saradnju sa Ugandom prihvaćena od strane rukovodstva naše zemlje i šta očekujete od generacija koje dolaze po pitanju odnosa Srbije sa državama na afričkom kontitentu?
-Ja sam privrednik, ja se bavim svojim poslom – proizvodnjom, veletrgovinom kafe, ja smatram kao građanin Republike Srbije da je moja i dužnost i obaveza, iako neki naši građani možda ne gledaju na to tako, da sve ono što radim a što mogu da doprinesem svojoj zemlji, ja ću naravno njoj da doprinesem. I meni je jako drago da je jedna ova naša privatna privredna inicijativa, koja je prerasla u moje zastupanje Ugande u trgovinskom smislu, prepoznata od rukovodstva Srbije, gde je predsednik oberučke rekao – idemo na tu stranu. Naša država radi stvari koje su i veće i značajnije od mene, koje možda ja i ne vidim i ne razumem, ali verujem da su ispravne i da su dobre, i mi smo eto pomogli da se politički odnosi između naše dve države spoje, ponovo ožive, ponovo razviju i oni će znati kako da ih gaje u tom političkom smislu nadalje. Što se tiče privrednog delovanja, to je ono čime se mi bavimo, nisu stvari brze, kulturološke razlike su velike, mi moramo da upoznamo jedni druge i svaki dan, i ja lično koji sam često tamo, učimo razlike među nama koje nas na kraju krajeva spajaju. Što se tiče generacija koje dolaze, ja sam siguran da će biti briljantnih umova u narednim generacijama koji će i da čuju i da vide stvari mnogo bolje od nas i da će iz ovoga što mi danas gradimo između Srbije i Ugande izvući one prave stvari, iskoristiti ih i u svoju korist i u korist Srbije i Ugande na dobar način, bolji nego što mi to vidimo i razumemo danas. Kao što sam ja kad sam otišao prvi put u Ugandu video da se tamo Afrikanci zovu Jovan ili Ivan, pa sam se pitao kako se oni zovu Jovan ili Ivan, pa sam shvatio da je amanet te Jugoslavije, barem u tom delovanju, da ne ulazimo u unutrašnja pitanja Jugoslavije, pošto mi o tome imamo oprečna mišljenja, ali spoljnopolitički prema Africi je svakako bio izuzetan i ti odnosi koji su izgrađeni su nama ostali u amanet i mi imamo jedan besplatan marketing u Africi zato što dolazimo iz Srbije. Meni se dešavalo da sretnem ljude koji su na visokim rukovodećim pozicijama, evo pomenuću recimo Antonija da Silvu koji je visoki zvaničnik u Angoli koga sam sreo na jednom skupu potpuno slučajno u Istočnoj Africi, koji je čuo da ja pričam srpski jezik i onda se on meni obratio i mi smo na konto toga izgradili odnos. On je čovek koji ima nekih 55-60 godina, on je ovde pre nekoliko godina učio neku školu, vezao se, izgradio emociju, odnos i on tamo postoji, negde deluje i to je nešto što Srbija može da skupi i da gradi kroz nove generacije, što nama ostaje kao preduslov – objašnjava Stoiljković govoreći o tome kako je njegova inicijativa prepoznata od strane rukovodstva naše zemlje, ali i o tome da sve što radi radi na dobrobit svoje zemlje i na korist generacija koje dolaze.
Da li postoji ideja otvaranja srpskog kulturnog centra u Ugandi gde bi se učio srpski jezik i bliže upoznala naša kultura?
– Mi smo se dobro pozicionirali, mi imamo u Ugandi, na aerodromu Entebe, koji je njihov međunarodni aerodrom, dva kafića, klasična kao što imate na svakom aerodromu, ali oni su u bojama Srbije i Ugande tamo, pa svako ko sleti i odleti može da vidi da postoji jedna mala Srbija tamo negde na Balkanu koja tu nešto radi. Njihovi umetnici, istakao bih recimo Deusa i Mendelu, to su gluvonemi slikari, naši drugari koji fantastično slikaju i crtaju, oslikali su nama mural za te lokale koje imamo i crtali su razvoj Uganda konekta. Svuda negde po svetu, od Moskve do Njujorka, preko Rima i Pariza, ali tu je Beograd u centru kao onaj prvi Uganda konekt koncept koji se otvorio, tako da mislim da su to neke male stvari koje će se u jednom trenutku otelotvoriti u ovo što ste vi rekli – kulturni centar i učenje jezika. Mi ćemo u Beogradu razgovarati i sa našom i sa njihovom stranom na temu razmene studenata, da krenemo od produbljivanja odnosa u obrazovanju, pa da razgovaramo i o mogućem srpskom kulturnom centru u Ugandi.
Koliko je primetna snaga srpske “meke moći“ u Ugandi, ali i drugim zemljama?
– Vi možete danas u medijima u Ugandi da vidite teme iz Srbije, isečke iz govora našeg predsednika koji se tiču Afrike… Priroda mog posla je takva da putujem svetom jako puno, na pomen Srbije danas i pre nekog vremena reakcija je potpuno drugačija, počeću od korone, od vakcina koje su bile dostupne ovde, gde su mene prijatelji, drugari, poslovni partneri i iz nekih i zapadnih zemalja zvali mogu li oni u Srbiju, mogu li preko reda… Dakle, drugačije u odnosu na ono što je bilo ranije i mislim da je to… ja stalno to ponavljam – to je jedan veliki preduslov. Aleksandar Vučić je državnik zahvaljujući kome je ugled Srbije u svetu porastao i zbog čijeg danonoćnog rada imamo prijatelje širom sveta.
Baš kao naš predsednik Vučić, tako je i predsednik Museveni nama napravio preduslov za privredno dejstvo, tamo je mir, tamo je stabilno, mi kao Evropljani možemo da se šetamo. Idite u Kinšasu u Kongo pa vidite da li je to tako ili idite u neku drugu državu. Uganda je jedna stabilna zemlja, preduslov je tu – izvolite radite.
Kako vidite odnose Srbije i Ugande u narednim godinama?
– Ja Srbiju i Ugandu u narednih dvadeset godina vidim kao pesmu Željka Vasića. Dakle, Željko je moj dobar drug i prijatelj, ali mimo toga i jedan vrhunski muzičar koji je sa mnom putovao u Ugandu i koji je uložio veliku energiju da i na tom umetničkom nivou napravi odnose i za nas će se i na umetničkom polju čuti u Ugandi, kao i obrnuto. Ja nemam ingerencije da delim detalje od onoga što on radi u tom smislu, ali moj odgovor na vaše pitanje – odnos između Srbije i Ugande biće kao pesma – zaključuje Stoiljković intervju odgovorom na pitanje kako vidi odnose Srbije i Ugande u godinama pred nama.
