Sinoć je na Filmskim susretima u Nišu emitovan film „Bilo jednom u Srbiji“, sa radnjom smeštenom u Leskovcu, neposredno nakon Prvog svetskog rata, odnosno 1920. godine.
Jednu od uloga u ovom filmu tumači i Sloboda Mićalović, koja se vratila u svoj Niš i bila oduševljena odzivom publike po veliko nevremenu, ali pamti slične situacije.
„Meni nije prvi put da prisustvujem da Nišlije gledaju, i kada je bilo ledeno. Sada je bar toplo. Pamtim kao dete da smo znali i ćebe da ponesemo i da se tu ušuškamo i gledamo filmove. Uopšte nije floskula da je niška publika najbolja. Zato smo i došli da se potrudimo i potrudili se. Navikla sam da je Tvrđava puna i jako mi je žao što naš film nije premešten unutra, jer mi se čini da bi publika bolje uživala i mi zajedno sa njom. Hvala im u ime cele naše ekipe”, prisetila se Sloboda.
Kada je reč o dijelektu, priznaje da je njoj bilo najlakše.
“Pa ne znam, nisam se ja tu puno mešala, zato što smo imali profesorku koja je bila na setu i koja je pokušavala da nas ujednači. Nisu insistirali toliko na dijalektu, međutim žena je radila svoj posao i uspela je da nas ujednači, a meni je, naravno, bilo najlakše.”
Ni kada je reč o epohi nije bilo problema sa uživljavanjem, jer ističe da je imala kontakata sa više autentičnih Leskovčana.
“Mogla sam da zamislim, zato što je moj tata imao prijatelje i odlazili smo. Često sam obilazila i sela. Tamo sam i krštena i imali smo tamo prijatelje. Neke prave Leskovčane sam imala prilike da upoznam i da ih zapamtim. Ja stvarno govorim da sam iz Leskovca jer je to moj rodni grad i nemam drugi. Bilo mi je zanimljivo da igram tu ženu koju sam ovde igrala, jer pamtim jednu gospođu koja je bila lepa i čaršija ju je proglasila da je urokljiva. Živela je u prelepoj predratnoj kući i to mi je nekako bila inspiracija i zato sam i prihvatila ovu ulogu. Meni je najdraže bilo da buduće generacije ne misle da je ono što se kaže “što južnije, to tužnije”, nego da vide da zaista imamo posebnu dušu i mentalitet, ali je specifičan u svakom slučaju.”
Od 3. septembra krenuće i emitovanje serije, a Sloboda ističe da na taj način može samo da se dobije.
“Uglavnom se dobija, u smislu da svi likovi imaju više prostora. Ovde nešto morate i da pretpostavite šta se desilo, a u seriji ćete imati fantastične situacije. Nemanja Oliverić je moj partner u filmu i u seriji. Dobija se na vremenu i možete da uživate. Imaćemo osam epizoda po 50 minuta. To je ozbiljno vreme, a film traje 150 minuta.”
Izdvojila je dve rečenice iz filma koje su njoj ostale najupečatljivije.
“Volim onu “Leskovac ti je okrug’o, pa na ćoše” i kada Miki kaže da je “u životu potreban samo jedan trenutak da sve izgubiš”, to mi je onako bilo baš dirljivo. Da se čitav život trudiš da bude dobro, a samo je jedan minut dovoljan da sve padne u vodu.”
Očekuju je zanimljivi projekti u skorije vreme.
“Biće koprodukcija sa španskim glumcima, Barselona nacionalni teatar njhov i Jugoslovensko dramsko pozorište. Biće premijera i kod nas i kod njih. Biće i jedan film u hrvatskoj produkciji. Biće malo naših glumaca, a više kolega iz Hrvatske, tako da se tome radujem jako.”
