Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Rođenje Presvete Bogorodice – Malu Gospojinu, jedan od najvećih zavetnih praznika.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Kao što je rođenje Marijino obasjalo stare roditelje Joakima i Anu, tako i sunce na dan 21. septembra najavljuje sunčanu jesen i zimu, kaže narodno predanje.Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Danas je jedan od najvećih praznika u godini.
Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka – Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i oca iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko a po majci arhijerejsko.
