Gradski Portal 018 – 02.22.2018
Profesor istorije Hadži Marko Dimitrijević je sve, samo ne običan prosvetni radnik. On je jedan od onih predavača zbog kojih ti ne trenutak bude žao što ne možeš da se vratiš u školu i koji decu ne uči samo istoriji, već i životnim vrednostima i pruža im uspomene iz osnovne i srednje škole kojih će se sećati sa osmehom na licu.
Jedan od lepših delova novinarske profesije je mogućnost da se ljudima poput našeg današnjeg čarobnjaka prosvete da prostor i pažnja kakvu zaslužuju – a koju, nažalost, često ne dobijaju. Naravno, takvi ljudi to ni ne rade zbog pažnje, ali svakako predstavljaju jedan od najsvetlijih primera našeg društva i dokaz da u prosveti ima puno divnih ljudi, koji zajedno sa roditeljima decu formiraju u prave, kvalitetne ljude. Zato nam je posebno drago da vam u akciji „Čarobnjaci prosvete„, koju smo pokrenuli zajedno sa Draganom Gagom Janković, mamom Alekse Jankovića, danas predstavimo Hadži Marka Dimitrijevića, profesora istorije iz Niša koji radi u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ i osnovnoj školi „Učitelj Tasa“ i koji iznova i iznova dokazuje da vannastavne aktivnosti mogu da budu podjednako edukativne i važne kao i one u učionici.
Zbog toga ovaj inovativni profesor svojim učenicima stalno organizju nove, zabavne aktivnosti – vodio ih je na vožnju vozom, budući da se neki od učenika nikad nisu provozali ovim prevoznim sredstvom, pa ih je vodio na ronjenjem gde su učenici sa profesionalnim instruktorom probali da zarone sa kompletnom opemom i tom prlikom su igrali podvodni frizbi, redovno zajedno posećuju muzeje u zemlji i inostranstvu, učestvuju na raznim naconalnim i internacionalnim projektima, letuju i zimuju zajedno sa profesorom, a svakog polugodišta po jednom odu svi zajedno na večeru u restoran. Dimitrijević je, zajedno sa učenicima, učestvovao i u projektu „Dete, nemoj da se predaš“, koji je posvećen prevenciji maloletničke narkomanije, i tom prilikom je nastala pesma „Dete“ koju stvarno svako treba da odsluša.
Zanimljivo je da za sve te akcije novac uvek pronalaze ili iz privatnih fondova, ili od sponzora, ili uz pomoć učenika i njihovih roditelja – bez ikakve pomoći države i institucija.
Ono što ovog profesora takođe razlikuje od većine drugih jeste činjenica da je ujedno i muzičar i svira u bendi „Blackberries“.
„Posao u prosveti mi je svetinja, a rad sa decom posebna privilegija. Zarađujem za život od muzike, tako da posao u prosveti ne smatram egzistencijalnim pitanjem, jer od tog posla ne živim, već posebnom prilikom da dam sve od sebe kako bi generacije kojima predajem iz škole izašle bogatije za nova znanja, ali i nova iskustva“, objašnjava Dimitrijević.
„Učenici su ravopravni partneri u procesu obrazovanja i vaspitanja i samo timskim radom može da se dođe do rezultata. Uvek na prvo mesto stavljam etiku, zdrav razum i unutrašnji osećaj, potrebu da se učenik oseti važnim, delom tima i da se iz svakog učenika pojedinačno izvuče ono najbolje i najkvalitetnije. To znači da znanje iz istorije nije presudno i nije uvek najbitnije. Bitna je priprema učenika za život, bitno je funkcionalno znanje (znanje koje se treba upotrebiti kroz život), povezivanje stečenih znanja iz istorije sa ostalim stečenim znanjima“.
Do prošle godine je bio koordinator obrazovanja o Holokaustu na nivou Srbije i bio je zadužen za obrazovanje o Holokaustu. Sa učenicima iz Gimnazije „Bora Stanković“, u kojoj je takođe radio, napravio je film o jevrejskoj porodici Mandil i njihovom stradanju tokom Drugog svetskog rata.
