Gradski Portal 018 – 09.01.2019
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
U Prihvatilištu pri Gerontološkom centru između deset i petnaest lica dnevno
Hladni zimski dani i temperatura koja pada ispod nule, uslovi su koji beskućnicima dodatno otežavaju život bez krova nad glavom. Za sve njih prihvatna stanica u Gerontološkom centru otvorena je 24 časa. Ovde privremeno mogu da dobiju sve neophodne usluge higijene, smeštaja, zdravstvene zaštite.
Broj ljudi beskućnika koji su sa ulice u ove ledene dane sklonjeni u prihvatilište pri Domu za stara lica u Nišu ovih dana kreće se između desetak i petnaest.
„Oni su ovde od kada su pale temperature, njihov broj varira. Lociraju ih rođaci, prijatelji, komšije. Oni jave Centru za socijalni rad ili Policiji i ekipa Centra za socijalni rad izlaze na teren. Dolaze sa ekipom Hitne pomoći, kako bi im se odmah pružila zdravstvena pomoć. Kod nas na smeštaju se radi higijensko medicinski tretman . Ukoliko im je odeća pocepana, dajemo im odeću koju imamo a koju dobijamo iz donacija i dajemo im sve onošto imaju i naši korisnici“ kaže
U Gerontološkom centru ljudi koji uglavnom žive na ulici dobijaju tri obroka, toplu sobu u koju se smeštaju a koji j Centar opredelio za prihvatilište.
Prihvatilište je regionalna ustanova tako da se ovde privremeno smeštaju ne samo lica iz Niša nego i iz okolnih mesta iz nišavskog upravnog okruga, pa i iz mesta van okruga.
„U jednom periodu ovde su smeštani i ljudi iz staračkih domaćinstava iz sela. To su ljudi koji nisu sposobni da brinu o sebi. Mnogi od ovih ljudi ovde ostaju na trajan smeštaj. Tu centar za socijalni rad proceni da su ta lica za smeštaj u ustanovu „, dodaje Milan Stevanović.
Ljudi koji se privremeno smeštaju u prihvatilište ne prihvataju svi na isti način smeštaj u ustanovu.
„ Kada su bolesni, prihvataju. Ali, beskućnici koji su navikli da žive na ulici tokom cele godine i koji nisu uspeli da se socijalizuju u okviru svojih porodica i srodnika, takav im je način života, da čim dođu topli dani, oni odlaze da bi nastavili način života na koji su navikli.
Ljudi beskućnika i onih koji se smeštaju u ustanovu, po rečima direktora Stevanovića su kako mladi , tako i stari.
„ Imate ljude od dvadeset ali i one koji su prešli sedamdeset, osamdeset godina. Većinom su to stariji ljudi. To su uglavnom socijalno ugroženi, neobrazovani ljudi.
Sudbina ljudi koji traže mesto u Prihvatilištu je uglavnom tužna. Jedan od trenutnih stanovnika kaže da je došao jer u svom domu nema struju a ni grejanje, pa mu je ovde toplo i svetlo. Drugi je nesrećnik koji je ostao bez porodice. Treći… četvrti… Uglavnom su to socijalni slučajevi ili odbaćeni od porodice, a ne retko i sami beže od porodice.
Svako ko se javi u Prihvatilište mora da bude smešten jer prema zadatku Ministarstva za rad i socijalna pitanja ustanova je otvorena tokom cele godine. Direktor se priseća da je 2011. godine, kada je bila ledena zima bilo je preko 30 ljudi koji su bili smeštemi u prihvatilište. Onda se smeštaju u krevete na sprat, ali iako je gužbva, mora biti mesta za sve kojima je pomoć neophodn
