Gradski Portal 018 – 08.12.2018
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
Sinoć je u bioskopu Sinepexx održana niška premijera filma “Kralj Petar Prvi” u režiji Petra Ristovskog, sa Lazarom Ristovskim u naslovnoj ulozi. Film je o epopeji i stradanju srpskog vojnika u Prvom svetskom ratu, prelasku preko Albanije i rađen je prema knjizi “Čarape kralja Petra “ Milovana Vitezovića.
Spektakl ali i emotivna priča koja potresa i tera na plač a istovremeno i divljenje za hrabrost, izdržljivost i junaštvo srpskog ratnika u Velikom ratu. Smenjuju se slike donošenja važnih odluka sa slikama borbi na Ceru i Kolubari a potom stradanje na vrletima snežnih planina, sve do dolaska na Krf. Kraj, koji retko ko može a da ne “otplače” – Promukli glas kralja Petra ( Lazar Ristovski) kojii peva himnu srpskog ratnika “ Tamo daleko”
Kritike filma kažu za ovaj film da je “Sa estetikom holivudskog blokbastera” i da ni u jednom trenu “ne prelazi u patetični kliše ostvarenja koja se bave ratom,”,
Odličnu glumačku ekipu predvodi Lazar Ristovski a aplauze zaslužuju svi – mladi Milan Kolak u liku dobrovoljca Marinka Spasojevića, dečak Ivan Vujić koji igra Momčila Gavrića, najmlađeg oficira u Prvom svetskom ratu, Svetozar Cvetković, Radovan Vujović, Marko Todorović, Pavle Jerinić, Danica Ristovski, Aleksandar Vučković, Dragan Boža Marjanović.
Film je kako kaže Lazar Ristovski snimljen sa ograničavajućim budžetom od nepuna dva miliona dolara, a izgleda kao da je u njega uloženo 20 miliona.
“ Ovaj film je bio prenaporan. Već dugo godina sam u ovom filmu , snimanje je bilo naporno, ja sam bio i producent i igrao glavnu ulogu, sad trenutno mislim da posle ovog filma, je na neki način zaokružena moja karijera”.
Lazar Ristovski je veoma ponosan na film.
“ U srpskoj a i u jugoslovenskoj kinematografiji nije bilo ovakvih filmova na ovu temu, Ovakav film je bio neophodan. Publika verovatno očekuje od jednog filma da ispravi sve nepravde koje su se do sada događale. Fim se bavi segmentom Velikog rata. I on jeste spektakl ali i emotivna priča”, kaže Ristovski
U filmu ima istorijskih ličnosti, generala i vojvoda. Dragan Boža Marjanović igra ulogu komandanta Gvozdenog puka
“U filmu tumačim istorijsku ličnost, značajnu za našu istoriju, Milivoja Stojanovića Brku, ne tako poznatu, što je veliki greh. To je čovek izuzetne hrabrosti, sjajan ratnik. Svojom hrabrošću i lucidnošću je vodio vojsku , ratovao. Herojski je poginuo. O njegovoj smrti se priča” kaže glumac koji je odnedavno na čelu Leskovačkog pozorišta.
Filmska ekipa koju je činilo preko 100 glumaca i 7.000 statista, uglavnom profesionalni vojnici
“ U ovom filmu je bilo neophodno da učestvuje vojska i prepoznali su da oni moraju da se uključe u ovaj projekat, jer je ovo priča i o srpskom ratniku i o srpskoj vojsci iz onog vremena. Zato su scene bitaka izgledaju verodostojno” kaže reditelj filma Petar Ristovski.
Ekipa filma snimala je više od šest meseci, sa ukupno 110 snimajućih dana, od 17. marta, na mnogim autentičnim lokacijama i objektima po čitavoj Srbiji – na Staroj planini, u Knjaževcu, Valjevu, Krupnju, Soko-gradu, Beogradu, Somboru, Pančevu, na Kosmaju, u Sremskim Karlovcima, i u Grčkoj na Krfu.
Premijeri filma prisustvovali su i predstavnici Vojske Srbije, general Milosav Simović sa saradnicima i vojnici koji su igrali u filmu kao statisti. Razvodnik Igor Grujić koji je učestvovao u filmu kao statista kaže:
” Dugo je trajalo . Šezdeset pet dana sam bio na tom filmu na više lokacija, gradova, planinskih predela. Meni je svaki zadatak obaveza , pa sam tako radio i na filmu. Nije mi bilo teško”
Vitezovićev roman „Čarape kralja Petra“ , po kome je film sniman prati majku Markenu Spasojević koja je stigla srpsku vojsku u povlačenju kroz Albaniju, noseći čarape za svog sina koji je vojnik. Brižna majka, koja je i muža izgubila u ratovima gde su srbi vojevali, sreće kralja Srbije i moli ga da pronađe njenog jedinca i da mu da čarape. Kralj traži Marinka i nalazi damrtvog u albanskim gudurama. Kada je posle rata saznao da je i majka umrla kralj Petar joj podiže spomenik, a do kraja života čuva vunene čarape a među narodom kruži priča da je tražio da mu ih obuju kada je umirao.
