Gradski Portal 018 – 12.11.2018
Novinar – Emilija Ostijić Kaculj
Povodom obeležavanja stogodišnjice od potpisivanje primirja u Prvom svetskom ratu , čime je Veliki rat i faktički završen, na Vojničkom groblju u Nišu održan pomen, odata pošta i položeni venci i cveće.
Poginulim srpskim i engleskim vojnicima, vence i cveće položile su delegacije grada Niša i Nišavskog upravnog odbora, Vojska Srbije, Policijske uprave u Nišu, predstanici udruženja koja neguju neguju tradicije oslobodilačkih ratova, Kolo srpskih sestara.
“Dan primirja u Prvom svetskom ratu je jedan od najznačajnijih datuma u našoj istoriji jer je na današnji dan Srbija stala na noge, nakog iscrpljujućih ratova koje je vodila. Ovaj dan je simbol stradanja, izdržljivosti našeg naroda koji je preživeo Albansku golgotu i Solunski front. Ovde smo danas da se sa posebnim emocijama sećamo svih koji su dali živote za našu zemlju i sa ponosom se klanjamo svim našim precima. Slava im i hvala” rekao je Rade Rajković, predsednik Skupštine grada Niša.
Miloš Banđur , zamenik gradonačelnika grada Niša emotivno je govorio ne samo o danima stradanja pre sto godina nego i o danima koje danas živimo a koji su ispunjeni mnogim iskušenjima za Srbe i Srbiju.
“Danas je važan dan za celokupnu srpsku istoriju , sto godina od faktičkog okončanja Prvog svetskog rata. Mi Srbi smo govorili prvog Velikog rata , verovarno zato što su oni pre toga, 1912. i 1913. bili znatno manji i kraće su trajali. U svakom slučaju to je bio veliki otadžbinski rat. Kad kažem otadžbinski, mislim na rat koji se vodi za goli opstanak, spas nacije. S obzirom da je ratni cilj naših neprijatelja bio da Srbiju okupiraju i podele na dva dela , da zabrane srpsku ćirilici, srpski jezik, da zabrane Srpsku pravoslavnu crkvu, to je bio rat za opstanak nacije”, kazao je Miloš Banđur, zamenik gradonačelmika grada Niša. I dodao:
“Mi smo ponosni zbog junaštva , zbog podviga, koja je učinila srpska vojska i sav srpski narod. Mi smo ponosni i zbog činjenice da je srpska vojska svojom krvlju ispisala granice zajedničke države Jugoslavije. Ovde smo i na Engleskom groblju, gde su sahranjeni engleski lekari o bolničarke. Bilo ih je iiz Australije, Škotske, Rusije. Oni su iz najhumanijih, ljudskih razloga došli da pomognu srpskom narodu koji je bio u veoma lošem stanju“, rekao je banđur.
On je sa razočarenjem govorio i o stavu tadašnjih saveznika prema Srbiji danas.
„Ako pogledamo naše saveznike kao države, očekivali smo da bar u periodu raspada naše zemlje budu mnogo pravedniji i da događaji od pre 100 godina i u Drugom svetskom ratu, utiču na neki način na njihov stav, koji je bio izrazito anti srpski. Smatramo da je trebalo bar da bude pravedan. U Prvom svetskom ratu Srbi su krvarili i za naše nekadašnje saveznike“, dodao je Banđur i zaključio da „Prvi svetski rat nije poveden zbog ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu. On je planiran mnogo ranije i uzrokovan je nemačkim imperijalizmom, i željim da se napravi nova podela sveta“.Ferdinansdova smrt bio je samo povod, istakao je Banđur.
Vence srpskim vojnicima su položili i predstavnici mnogih udruženja koja čuvaju i neguju srpsku istoriji i tradiciju, među njima i predstavnici Društva za negovanje slobodarskih tradicija Srbije Niš.
“ Ovo je veliki dan za ceo svet , za Evrpu i za našu Srbiju”, kaže Miodrag Milić, predsednik ovog društva “ Dan primirja je dan slobode miliona stanovnika, ali slobode koja je skupo plaćena, sa gubicima se broje milionima. Priča o Prvom svetskom ratu ne može da postoji bez srpskog naroda. Srbija je u tom ratu izgubila trećinu svoje muške populacije. Te posledice i danas osećamo”.
Milić je ovu priliku iskoristio i da pokrene jednu lepu inicijativu
“Kao Nišlije ja se pitam da li smo se dovoljno odužili onima koji ovde leže. Ovde je sahranjeno 2500 vojnika, a mi u ovoj jubilarnoj stogodišnjici oslobođenja, i danas polažemo vence na ploči na betonu. Naše društvo pokrenulo je inicijativu da se uradi spomen obeležje Srpskog vojnočkog groblja. Imamo spomen obeležja austrougarskog , engleskog, a na našem groblju još uvek nemamo hriščanskog krsta. Nadam se da ćemo u tome uspeti i da ove junake , pravoslavce, Srbe, nikad ne zaboravimo. Ono što je ostalo od Srpskog vojničkog groblja moramo podići na takav novo da to bude simbol Niša, nova Ćele kula”, rekaoje Milić.
Na Delijskom visu sahranjivani su i oboleli od pegavog tifusa 1914. i 1915. godine koji su lečeni u niškoj Vojnoj bolnici u kojoj je, pored ranjenika lečeno i oko tri hiljade bolesnika, a dnevno je u vreme šestomesečne epidemije umiralo i do 36 ljudi.
Vojničko groblje na Delijskom visu sastoji se iz Srpskog vojničkog groblja, Engleskog vojničkog groblja i dela na kome su sahranjivani vojnici Austro-Ugarske. Sahranjivanje na tom groblju nastavljeno je i tokom Drugog svetskog rata.
