U Domu zdravlja Niš danas je održan sastanak posvećen unapređenju saradnje i razmeni iskustava u okviru programa porodično orijentisanih ranih intervencija (PORI), koji okuplja stručnjake iz sistema zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja. Fokus skupa bio je na jačanju mreže podrške deci sa razvojnim teškoćama i njihovim porodicama, kao i na povezivanju timova iz Bora i Pirota.
Program ranih intervencija namenjen je deci sa neurorazvojnim teškoćama, ali i onima kod kojih postoji rizik u razvoju, sa ciljem da podrška bude dostupna u lokalnoj zajednici, umesto da porodice pomoć traže u većim centrima.
„Suština ovog programa je povezivanje tri sistema – sistema zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja. Naš sastanak danas ima cilj da na nivou regiona ostvarimo bolje umrežavanje i da vidimo kakvi su dosadašnji rezultati timova kojima smo pružali mentorsku podršku, ali da vidimo i kakve izazove imaju u daljem radu. Što se tiče samog programa porodično orijentisanih ranih intervencija, njegova suština takođe je da je do sada podrška bila usmerena ka detetu, bio je jedan individualan pristup, tretmanskog tipa zatvoren unutar institucija. Sada se podrška pomera iz ordinacije u prirodno okruženje deteta i porodice”, rekla je Jelena Petković, psiholog i koordinator PORI tima u niškom domu zdravlja.
Ona pojašnjava da su najčešći korisnici programa deca sa poremećajem iz spektra autizma i govorno-jezičkim poteškoćama, ali i deca sa drugim neurorazvojnim smetnjama, kao i ona kod kojih roditelji ili pedijatri uoče odstupanja u razvoju. Kako navodi, prvi korak je obraćanje pedijatru, koji dalje upućuje porodice na tim za ranu intervenciju.
Niš se, prema oceni predstavnika UNICEF-a, izdvojio kao primer uspešne primene ovog modela. Dragana Koruga iz Tima za zdravlje i rani razvoj UNICEF-a ističe da se program trenutno sprovodi u 20 razvojnih centara u Srbiji, uz plan da se proširi na ukupno 25. Ona dodaje da su Pirot i Bor među gradovima koji se oslanjaju na iskustva Niša, kao centra sa višegodišnjom praksom, kako bi unapredili sopstveni rad.
„Za sada smo kroz projekat uključili negde između 3.500 i 4.000 dece u najintenzivniji oblik podrške, ali postoje i manje intenzivni oblici podrške, tako da gledamo da se taj broj sve više uvećava. Inače, svetska statistika pokazuje, a i naša statistika je to pokazala, da negde oko 17 posto dece novorođene, na godišnjem nivou, imaju potrebu za posebnom podrškom, od toga 5 posto dece će imati potrebu za celoživotnom podrškom”, navela je Koruga.
Cilj razvoja mreže je, kako se ističe, da se podrška učini dostupnom što većem broju dece i porodica u sredinama u kojima žive, čime se smanjuje potreba za odlascima u velike centre poput Beograda.
„Ovde smo danas na horizontalnoj razmeni kada ćemo podeliti svoja znanja, mišljenja sa nama i njihova iskustva, kada ćemo početi da učimo i da primenjujemo u praksi sve ono što smo i do sada naučili. Kod nas da je praksa odlična, umreženi su sistemi odlično – Dom zdravlja, Centar za socijalni rad, predškolska ustanova. Našli smo neki metod rada, tako da smo već počeli da primenjujemo to u praksi, posećujemo porodice. U Pirotu se čulo, dosta o PORI-ju, tako da imamo i dosta uključenih porodica za početak”, istakla je Tamara Veljković, glavna sestra pirotske patronaže i koordinator PORI tima.
