Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918 i njihovih potomaka i poštovalaca organizovalo je izložbu o jednoj od najvažnijih epizoda Prvog svetskog rata – ulogu američke medicinske misije u Srbiji. Izložba je danas otvorena u Barutani br. 4 u Niškoj tvrđavi.
Istoričari Nada Petrović i Milan Tlačinac su kroz izložbu „Američka medicinska misija za Srbiju i srpsku vojsku u vreme Velikog rata”, predstavili arhivske dokumente i priče koje govore o humanosti, požrtvovanosti i značaju međunarodne solidarnosti tokom jednog od najtežih perioda srpske istorije.
„Uloga američke medicinske misije u Srbiji tokom Prvog svetskog rata predstavlja primer kako humanost ne poznaje granice, nacije i razlike. Dok je naša zemlja prolazila kroz najteže dane svoje istorije, ti ljudi sa drugog kraja sveta izabrali su da rizikuju svoje živote, kako bi spasili tuđe”, kaže Snežana Radovića, direktorka Istorijskog arhiva, koji je domaćin izložbe.
U izloženim dokumentima, autorka Nada Petrović je posebno istakla dr Edvarda Rajana.
„To je bilo ratno vreme kada je američki Crveni krst poslao svoje medicinske misije po celoj Evropu. Tako je svoju prvu misiju poslala u Srbiju. Dobrovoljac, lekar, koji je izričito tražio da dođe u Srbiju bio je dr Edvard Rajan. On je bio šef te misije, tako da je misija stigla u Beograda 16. oktobra 1914. godine. Došla su tri hirurga i 15 medicinskih sestara i obiman medicinski materijal, koji je obezbedio američki Crveni krst”, navodi autorka izložbe Nada Petrović.
Nakon završetka američkih medicinskih misija u čitavoj Evropi, dr Rajan je ostao uz srpski narod i srpske borce.
„Po nekim izvorima, taj tim koji je bio u Beogradu uradio je 8.000, što operacija, što drugih medicinskih intervencija. To je ogroman posao. Američki Crveni krst krajem 1915. godine iz evropskih zemalja povlači medicinske misije, verovatno zbog finansija. Dr Rajan napušta Srbiju i odlazi na Krf, gde se nalazila naša izbeglička vlada. Pomaže dopremanju američke pomoći, koja i dalje stiže i odlazi na Solunski front”, dodaje arhivska savetnica u penziji Nada Petrović.
Dr Edvard Rajan se na Solunskom frontu zarazio malarijom, a nekoliko godina kasnije je i preminuo u 39. godini. Nada Petrović je u svojoj izložbi posebno istakla i Džona Frotingama i njegovu humanost.
„Ova izložba je upravo nešto što bih voleo da vidim u budućnosti u našem gradu, a pre svega u našoj Tvrđavi. Ona mora biti živi organizam koji živi kulturu, istoriju i budućnost našeg grada”, naveo je novi v. d. direktora Turističke organizacije Niš Goran Milosavljević.
Izložbu je zvanično otvorio zamenik predsednika Skupštine grada Niša Vladica Maričić.
