Danas je u Niškom kulturnom centru, povodom Evropskog dana najtežih oblika nasilja nad decom i Svetskog dana prevencije zlostavljanja dece, održana tribina pod nazivom „Zaštitimo decu“, u organizaciji Sigurne kuće.
Tim povodom je Sonja Sćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu , izjavila je da su danas pričali o jednoj veoma teškoj i osetljivoj temi, odnosno o nasilju nad decom.
“Povod održavanja današnje tribine je obeležavanje dva datuma. Današnjeg datuma, 18. novembra, koji je Evropski dan borbe protiv najtežih oblika zanemarivanja i zlostavljanja dece, a sutra je 19. novembar, Međunarodni dan prevencije nasilja nad decom. Danas će stručni tim sigurne kuće održati tribinu upravo za nastavnike i za stručne radnike osnovnih škola u Nišu.”
Ona je podsetila da, nažalost, ne prođe puno vremena a da ne čujemo da se negde nekom detetu nije dogodilo neko strašno nasilje.
“Postoje različiti oblici nasilja, ali jedno od najtežih je seksualno nasilje. Predrasuda je da to nasilje nije puno prisutno u našem društvu. Predrasuda je takođe da, ukoliko dođe do takvog nasilja, da je najbolje da ne pričamo o tome jer ćemo detetu napraviti još goru situaciju. Ukoliko ćutimo, na taj način ćemo uraditi ono što nasilnik želi i što je želeo od deteta, da to ostane tajna i da se nasilnik ne kazni”, naglasila je Sćekić, pa dodala:
“Što se tiče zastupljenosti, u većem broju slučajeva su devojčice te koje doživljavaju neku vrstu seksualnog nasilja. u nekih 80% slučajeva se to dešava kod devojčica, a u nekih 18% kod dečaka. Da li je ta razlika realna ili nije? Moguće je da dečaci duže zadrže tu svoju traumu za sebe i da su u stanju da je drže u sebi, upravo iz razloga neke socijalne stigmatizacije.”
Ona je poručila da je važno da, ukoliko se desi da dete doživi neku vrstu seksualnog nasilja, roditelj ne treba da paniči.
“Nema mesta šoku. Potrebno je, pre svega, da detetu pružimo podršku i razumevanje, a ne da im postavljamo optužujuća pitanja, kao što su “Zašto si tamo išao?” ili “Zašto mi nisi rekao?”, jer deca koja dožive takvu vrstu nasuilja i sama sebe optužuju.”
Ona je navela koji su još teški oblici nasilja nad decom.
“Jedno od teških oblika nasilja nad decom su zlostavljanje i zanemarivanje. Konkretno se odnosi na nemar roditelja. Umesto da porodica pruži utočište i sigurnost, vrlo često se dešava da porodica bud eizvor detetove ugroženosti, pa tako imamo fizičko zlostavljanje deteta, gde se detetu ili ne obezbeđuje dovoljno hrane ili su obroci jednolični, ili dete živi i raste u kući u kojoj se ne održava higijena, u kojoj prostor nije zagrejan, da je garderoba na detetu neadekvatna, da su mu na dohvatu rukle razne hemikalije ili lekovi”, istakla je direktorka Sigurne kuće, pa objasnila da je moguće i emotivno zanemarivanje.
“ U slučaju kada roditelj, npr. ne reaguju na plač deteta, roditelj koji živi sa detetom, ali se može reći da u stvari živi pored deteta. Česta su i obrazovna zanemarivanja, gde se detetu govori da je bolje da napusti školu, ili mu se ne pribavljaju udžbenici. Takođe su česta i zdravstvena zanemarivanja, gde se deca ne vode na redovne preglede, gde ne primaju redovne vakcine, ili se ne vodi dete kod lekara na vreme ukoliko postoji neka akutna bolest, već se čeka da se bolest zakomplikuje.”
Pedagog Sigurne kuće Nikola Marković, izjavio je da je tu sa kolegama iz škola, kako bi pričali o aktuelnim problemima i pronašli načine za efikasnu prevenciju, ali je i govorio o problemu digitalnog nasilja.
“Digitalno nasilje jeste novi oblik nasilja, koji je poporimio neke nove oblike, za koje možda profesionalci i nisu do kraja spremni, ali mi smo tu da ovakvim skupovima zajedno razmenjujemo podatke i unapređujemo svoje kompetencije, kako bismo bili što delotvorniji”, rekao je Marković, pa dodao:
“Ono se ogleda uglavnom u jednoj novoj vrsti komunikacije, koja se odvija posredstvom digitalnih medija, i koja koristi neke nove slengove, za koje mi nismo, za sada, spremni, ali ćemo se truditi da u narednom periodu ovladamo svim tim faktorima. Što se tiče digitalnog nasilja, to su novi oblici komunikacije, koji se zasnivaju na vređanju, na nipodaštavanju, pa čak idu i do te mere da koriste i lažne podatke, sve sa ciljem da neko dete na drugačiji način povreme. Što se tiče tog emocionalnog faktora, on ponekad ima i mnogo veće posledice od samog fizičkog kontakta, što između dece, što između odraslih koji zlostavljaju decu.”
