Kod spomenika na Čegru kod Niša danas je održana državna ceremonija povodom obeležavanja 214. godišnjice bitke na Čegru, koju su predvodili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković i državni sekretar Zoran Antić, uz prisustvo rukovodstva Grada Niša.
Organizator državne ceremonije je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Gradom Nišom. U čast sećanja na poginule ratnike, vence kraj spomenika resavskom vojvodi Stevanu Sinđeliću, pored gradonačelnice Niša, njene zamenice i predsednika Skupštine položili su i predstavnici vojske i policije, kao i predstavnici udruženja i okupljeni građani.
Ministar Nikola Selaković je okupljenima poručio da moraju da pamte žrtve junaka za slobodu srpskog naroda.
„Čegarska bitka je ostala upamćena po nesvakidašnjem junaštvu srpskih ustanika na čelu sa resavskim vojvodom Stevanom Sinđelićem. Ljudima koji su bili spremni da daju sopstveni život, ali ne i da izgube slobodu za koju su se borili. Treba da govorimo i o drugim stvarima i da izvučemo pouke, koje čitavim budućim pokolenjima našeg roda treba da budu večiti putokaz. Sloboda je bila tako blizu a tako daleko, čitavih 69 godina se čekalo. Postavlja se pitanje zašto Nišlije nisu osetile duh slobode daleke 1809. godine, kao ostali gradovi u Srbiji. Odgovor na to jeste tadašnje srpsko nejedinstvo“, poručio je okupljenima ministar Selaković.
Dodao je da je to nejedinstvo otvorilo vrata Turcima da napadnu Čegar sa još većom vojskom, i ova izgubljena bitka predstavlja primer na kome se mnogo može naučiti i danas.
Svake godine na ovaj dan, obeležavanju godišnjice Bitke na Čegru, i junačkih podviga Stevana Sinđelića i njegovih Resavaca, prisustvuje i dvadesetogodišnji potomak Stevana Sinđelića, koji i nosi njegovo ime.
„Svake godine posećujem ovo mesto. Stevan Sinđelić je meni bio čukun-čukun deda, ja sam deseto koleno. Moj deda je bio heroj, dobio sam i ime po njemu i ponosim se time. Kada se predstavim svuda izazovem različite reakcije, uglavnom pitaju da li sam njegov potomak. U mom selu se priča puno o njemu“, rekao je Stevan Sinđelić iz Grabovca
Vidimir Veljković, pilot i pukovnik u penziji i predsednik Skupštine SUBNOR-a Grada Niša poručuje da srpski narod mora da pamti junaštvo i uči svoju decu kako su se preci borili za slobodu.
„Lamartin je 1833. godine najbolje rekao, a te reči su zapisane na spomeniku Stevanu Sinđeliću u Ćele kuli, da srpski narod mora da gaji tradiciju i uči svoju decu kako su se njihovi preci borili za slobodu. Ovo je jako važan datum jer je u prvoj srpskoj revoluciji, na čelu s Karađorđem, Srbija posle Kosova, značajno krenula da oslobađa svoje krajeve i stiče slobodu. Ovaj datum, koji danas obeležavamo, vezan je za hrabru borbu srpskih vojnika, Stevana Sinđelića, sa svojim Resavcima. Tu je naspram 4.000 srpskih vojnika poginulo 16.000 turskih vojnika“, poručio je Vidimir Veljković.
On je dodao da se pored junaštva srpskih boraca, mora pomenuti i nesloga među ustaničkim vojvodama, što je dovelo do propasti prve srpske revolucije. Prema njegovim rečima, te istorijske činjenice podsećaju da u današnje vreme, kada takođe vlada nesloga, ne smemo to sebi da dozvolimo.
Spomenik na brdu Čegar, nadomak Niša, podignut je na mestu gde se 31. maja 1809. godine odvijala čuvena bitka iz Prvog srpskog ustanka, u znak sećanja na poginule vojnike i njihovog komandanta Stevana Sinđelića.
Boreći se protiv nadmoćnijeg protivnika srpski ustanici pružili su primer bezmerne hrabrosti i patriotizma koji je ostao utkan u kolektivnu svest nacije tokom čitava dva naredna veka.
Pošto sa ustanicima nije mogao da pobedi brojno jače turske snage, Stevan Sinđelić je pucao iz pištolja u podzemni magacin baruta, gde su nastradali svi srpski vojnici i mnogo Turaka. Da bi zastrašio Srbe, turski paša je u znak osvete naredio da se od lobanja palih srpskih ustanika sagradi Ćele kula u koju su uzidane 952 lobanje i koja danas stoji kao simbol borbe Srba za nezavisnost.
Obeležavanje godišnjice bitke na Čegru deo je programa gradske manifestacije „Gradska slava sveti car Konstantin i carica Jelena”.
