Gradski Portal 018 – 09.03.2017
Danas u Media centru obeležen je Svetski dan bubrega, a ovogodišnji moto je „Zdravo živi, zdravo se hrani za zdrave bubrege“, akcije koju sprovodi Institut za javno zdravlje Niš,
„Istraživanja pokazuju da među odraslom populacijom oko 44% ljudi vodi sedeći način života, što zajedno sa nepravilnom ishranom čini da imamo preko 50% gojaznih u populaciji i da je svako sedmo dete gojazno“ – istakla je dr Olivera Radulović iz Centra za promociju zdravlja.
Ovogodišnji Svetski dan bubrega posvećen je gojaznosti kao riziku za oboljenje bubrega. Svaka deseta osoba oboli od neke bubrežne bolesti. Bubrežne bolesti su u porastu i smatra se da se na godišnjem nivou broj obolelih povećava za četiri do pet odsto.Čak 21 posto populacije je gojazno a 35 procenata je pregojaznih ljudi u Srbiji. Istraživanja iz 2006 godine pokazala su da u našoj zemlji bilo nepunih 12 posto gojazne dece a 2013. Taj procenat se popeo na 15 posto.Veoma je važna prevencija, menjanje navika u samoj porodici što se ishrane tiče. Jedna petina ukupnog unosa hrane kod dece trebalo bi da bude voće, a slatkiša oko 5%. Medjutim, po rečima Radulovićeve taj odnos je promenjen.
„Dugo se mislilo da je gojaznost samo indirektni faktor i da on oštećuje bubrege preko česte pojave šećernih bolesti kod gojaznih ljudi. Međutim, sada znamo za direktne mehanizme oštećenja bubrega, jer dolazi do povećanja volumena krvi koji prolazi kroz bubreg. Mi smo ove godine stavili akcenat na prevenciju. Važno je da znamo kako živimo i šta je zdrava hrana“ – rekla je dr Sonja Radenković, predsednica Udruženja za kardionefrologiju Srbije .
Po prvi put povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega, a u okviru ove akcije, organizovana je provera zdravlja u tržnim centrima “Forum” I “ Rodi”. Ekipe farmaceuta i lekara koji merili su građanima masno tkivo, težinu, indeks telesne mase i delili savete.“U okviru akcije obići ćemo 33 osnovne škole u Nišu , kako bi još u ranijem uzrastu počeli da govorimo deci šta je zdrava ishrana. Nisu u pitanju dijete, već zdrav način života“, rekla je dr Radenković.Na žalost kada su u pitanju bubrežne bolesti, one se ne otkrivaju na vreme i pacijenti dolaze kada već obole.
U Kliničkom centru Niš 30 ljudi čeka na presađivanje bubrega a u Srbiji je taj broj desetostruko veći.
