U okviru Nedelje urbane mobilnosti održana je prezentacija idejnog rešenja rekonstrukcije Davidove i Balkanske ulice, koje će postati integrisane, kao i projekta rekonstrukcije stepeništa koje vodi ka keju kod Tvrđavskog mosta.
Ove dve ulice postaće integrisane, čime se predviđa da pešaci imaju prednost, dok će vozila moći da im pristupe, ali uz stroga ograničenja. Brzina kretanja biće ograničena na 10 kilometara na sat, pa se ove ulice nazivaju i „zone 10“. U njima će dostavna i ostala vozila morati da se kreću pažljivo i da daju prednost pešacima. Prva ovakva ulica u Nišu je Đuke Dinić, kod Tvrđavske pijace.
„Rekonstrukcija stepeništa predviđa i rampu, koja će omogućiti svim kategorijama društva da dođu do keja, a rekonstrukcija Balkanske i Davidove ulice jeste uklanjanje denivelacija, koje se odnose na kolovoz i trotoar, popločavanje jedne i druge ulice, predviđanje rasvete i zone deset, a s druge strane i uklanjanje stacionarnog saobraćaja. Još od 2010. godine je prvim planom Opštine Medijana te dve ulice su predviđene kao kolsko-pešačke zajedno sa delom Voždove ulice, od Davidove do Suda”, pojasnila je glavna urbanistkinja Grada Niša, Lidija Stefanović Nikolić.
Planovi za uređenje centralne zone obuhvataju i Voždovu ulicu, koja bi u budućnosti takođe trebalo da postane integrisana. Međutim, taj poduhvat je mnogo zahtevniji, jer je potrebno prethodno izmestiti saobraćaj iz centra. To zavisi od izgradnje Južnog bulevara, koji je vezan za realizaciju železničke obilaznice.
„Taj prostor treba da budu dat mladosti Niša. Da đaci, umetničke škole, studenti, pesnici, filmadžije, svi oni koje ovog gradu žele dobro i kreativni su, da tamo nađu svoje mesto pod suncem. Ta ideja me drži deset godina i na pragu je da se realizuje. Biće vrlo interesantan taj prostor i za turiste. Imali smo jednu dodatnu ideju, ona je vrlo zahteva, da u Balkanskoj ulici napravimo najveći mural u Srbiji, koji bi polazio s jedne strane od spomenika Nadeždi Petrović, pa išao jednom stranom, pa se vratio na početak. Da se prikaže trajanje ovog prostora – od prvih naseobina, pa sa ljudima koji su ga gradili, unapređivali, da dođemo do današnjih dana”, naveo je arhitekta Hadži Ivan Redi.
U dugoročnim planovima je i prilagođavanje ulica sa druge strane Voždove, severnog dela Nade Tomić, a naposletku i same Voždove, čime bi ceo taj prostor bio povezan sa šetalištem.
