Bivši mladi reprezentativac Crne Gore je krajem juna završio misiju u poljskoj Koroni, za koju je upisao 20 nastupa, a pre kluba iz Kjelcea je dve godine je bio igrač češke Dukle. Za Duklu je odigrao 59 mečeva i postigao devet golova. U karijeri je još nastupao i za Mogren, Iskru, Lovćen i Dečić.
-Nakon tri godine u Češkoj i Poljskoj odlučio sam da se okušam u Srbiji. Odabrao sam Radnički jer se ambicije kluba poklapaju sa mojim. Želim da napredujem, da se što pre integrišem u ekipu i da dobrim igrama i golovima pomognem timu da ostvari zacrtane ciljeve. Verujem da ću se ovde pokazati u pravom svetlu i da ću pokazati ljudima u klubu da nisu napravili grešku što su me angažovali. Pratio sam igre Radničkog koliko sam mogao poslednjih godina. Video sam da klub raste, da igra napadački i da se igrači iz Niša prodaju u dobre timove. Zbog toga mi nije bilo teško da donesem odluku i dođem ovde na Čair. Dobar sam prijatelj sa Crnomarkovićem, Grbićem, Ostojićem i Nomom, koji su sa uspehom nosili dres Radničkog i oni su mi rekli sve najbolje o klubu, njegovoj ogranizaciji, ali i samom životu u Nišu.
Đuranović je po potpisivanju ugovora izneo i jedan zanimljiv detalj iz svoje prošlosti, a koji se tiče i Radničkog.
-Moram da napomenem da imam jednu vezu od ranije sa Radničkim. Odavno je poznato da navijači Radničkog i Budućnosti iz Podgorice gaje bratske odnose i da navijači ova dva kluba podržavaju jedni druge u važnim utakmicama. Tako sam i ja kao navijač Budućnosti bio u Nišu pre deset godina i navijao za Radnički na tribini sa njegovim najvatrenijim pristalicama. Eto, sada se nadam da ću svojim partijama i golovima donositi radost ljudima sa kojima sam tada zajedno navijao– završio je Đuranović.
