Od akrobacija Nikole Raketića (20) i Branislava Griveja (20) Nišlijama zastaje dah! Dvojica studenata najčešće se mogu videti u Nišu kako prkose gravitaciji viseći sa mostova ili praveći stav na šakama na vrhu solitera visokom 80 metara. Oni to nazivaju „uličnom gimnastikom“, mada bi se neveštom oku prolaznika učinilo da je u pitanju čisto začikivanje smrti.
– Ljudi misle da je opasno to što vežbe izvodimo na ogromnim visinama. Međutim, visina građevine ne predstavlja problem, apsolutno je isto da li se vežba izvodi u parteru ili na vrhu zgrade od 80 metara. Visina za nas nije smetnja, sve je u glavi. Savladavanje je pre psihičke nego fizičke prirode. Strah je prevladan pre mnogo godina, sada su nam adrenalin i želja za uspehom postali glavni pokretači – objašnjava Nikola, koji studira geodeziju u Beogradu.
Svaki dolazak u Niš iskoristi da sa Branislavom “odvežba” na njihov način na krovu neke zgrade, na konstrukciji semafora stadiona i drugim mestima od kojih bi se običnom čoveku zavrtelo u glavi samo kada bi se na njih popeo.
– Doduše, prvi put je i nama bilo strašno, ali posle nekoliko puta se navikneš pa ti je sve jedno gde radiš i ne obraćaš više pažnju na visinu – kaže Branislav, student prve godine Fakulteta fizičke kulture.
Mladići ne kriju da roditelji nisu oduševljeni njihovim „sportskim aktivnostima“.
– Dok smo išli u srednju školu, obavezno bismo preko ograde Tvrđavskog mosta išli na rukama dok bi nas prolaznici gledali u šoku i neverici. Drug moje sestre me je jednom video pa su tako saznali moji roditelji. Posle toga sam mesec dana imao zabranu izlaska iz kuće – poverava se Nikola.
Treningom protiv straha
– Strah uvek postoji, ali se treningom i vežbom umanjuje. Što sam sigurniji u određeni potez, strah je sve slabiji dok se ne izgubi u potpunosti kad se ovlada tehnikom. Preko leta provedem i po četiri, pet časova na šipkama vežbajući. Studiram DIF i očekujem da mi pomogne vežbanje, pogotovo kada na red dođe gimnastika – dodaje Grivej.
