Gradski Portal 018 – 15.02.2019
Niš je jedna od prvih lokalnih samouprava u Srbiji koja započinje aktivnosti na podizanju energetske efikasnosti u gradu, pre svega u sektoru javnih zgrada. Za ove namene sredstva obezbeđuje grad, a tehničku podršku I stručnu pomoć daje nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Prvi javni objekti u gradu koje će biti rekonstruisanje ovim sredstvima biće niške škole i vrtići.
U tom smislu gradonačelnik Niš-a Darko Bulatović, i vođa GIZ sektora za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, dr Štefan Hajek (Stephan Heieck), potpisali su Memorandum o saradnji, čime je i zvanično obeležen početak saradnje na polju energetske efikasnosti u javnim zgradama, sa posebnim akcentom na škole.
Primenom Kalkulatora za analizu potencijala primene EE mera na školske objekte, koji u osnovi ima „cost-benefit” pristup, kreiraće se prioritetne liste školskih objekata za energetsku sanaciju.
Kako se čulo u Gradskoj kući prilikom potpisivanja memoranduma “ ovako kreirane prioritetne liste su dobar i čvrst oslonac za planiranje različitih programa sanacije, ali i apliciranje u dostupnim donatorskim i nacionalim fondovima za unapređenje energetske efikasnosti”.
„Unapređenjem energetske efikasnosti u zgradama mi želimo da našim građanima omugućimo kvalitetniji život, a životni vek starih zgrada produžimo. Želimo da doprinesemo zaštiti životne sredine i smanjenju štetnih gasova“, rekao je Darko Bulatović je Bulatović, koji je objasnio da niške škole i vrtiće nemaju adekvatnu toplotnu izolaciju već zastarele sisteme grejanja i hlađenja kao i strukturna oštećenja izazvana lošim održavanjem, te će ovo biti prvi objekti na kojima će se raditi.
„Mi se zalažemo za politiku domaćinskog upravljanja raspoloživim kapacitetima koji će doprineti smanjenju potrošnje energije i na taj način, vratiti uloženo u investiciju i u isto vreme poboljšati kvalitet života naših građana“, kazao je Bulatović.
“ Povećanje energetske efikasnosti podrazumeva zamenu stolarije, povećanje izolacije na zidovima, zamenu mašinskih instalacija, izvora energije, zamenu rasvete . To su glavne mere energetske efikasnosti. Postoje i dodane mere kao što je automatizacija svih procesa. ”, objasnio je Bojan Gajić šef odseka za energetiku gradskog sekretarijata za komunalne delatnosti, energetuiku i saobraćaj. .
“ Veoma mi je drago da se grad Niš opredelio da preduzme odgovornost i da se posveti energetskoj efikasnosti u javnim zgradama i primeni ovaj program koji smo zajedno napravili. Takođe mi je drago da je Niš jedan od prvih gradova u Srbiji koji je potpisao memorandum i koji će krenuti sa realizacijom predviđenih aktivnosti. “ rekao je dr Štefan Hajek .
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ već 10 godina radi projekte koji se tiću energetske efikasnosti.
Ono što predstoji je pregled i analiza trenutnog stanja školskih objekata, a zatim i procena potencijalnih ušteda energije, predlog adekvatnih mera za njihovu energetsku sanaciju, te definisanje narednih koraka i nosilaca aktivnosti.
U Srbiji ima oko 6500 škola i vrtića, od kojih je najveći broj građen sedamdesetih i osamdesetih godina. Većina zgrada ima neodgovarajuću toplotnu izolaciju, zastarele sisteme grejanja i hlađenja i značajna strukturna oštećenja prouzrokovana neadekvatnim održavanjem.
Pored grada Niša aktivnosti na podizanju energetske efikasnosti započeće i u Kraljevu, Pančevu, Priboju, Bajinoj Bašti, Užicu.
Memorandumom koji je potpisan između GIZ-a i Grada Niša u oblasti energetike i energetske efikasnosti, planirano je da aktivnosti predviđene ovim dokumentom budu sprovedene do kraja 2019. godine.
