Prema odluci Ujedinjenih nacija od 1950.godine, širom sveta 10. decembra obeležava se Dan ljudskih prava u cilju skretanja pažnje na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja je postala obavezujuća za sve članice UN 1968.godine. Deklaracija je osnov svih dokumenata i odluka UN donetih nakon toga, među kojima je i Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su članice UN, među kojima i Srbija, usvojile 2015.godine.
“Vladavina prava je osnova za ostvarivanje svih 17 ciljeva održivog razvoja Agende 2030, a istovremeno je i jedan od ključnih uslova pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Prava definisana Deklaracijom su osnovna ljudska prava, poput prava na život, slobodu i sigurnost ličnosti, obrazovanje i zaposlenje, ali obuhvataju i pravo na život u zdravom okruženju, koje je posebno aktuelno sada kada se planeta suočava sa nekoliko paralenih kriza izazvanih klimatskim promenama, zagađenjem i gubitkom biodiverziteta. U ovom trenutku na mogućnost ljudi da ostvare osnovna ljudska prava dodatni uticaj imaju i posledice pandemije COVID-19, koje utiču na smanjenje broja radnih mesta, gubitak prihoda od rada i pristup socijalnim i obrazovnim uslugama. Procene su da bi zbog toga dodatnih 400 hiljada ljudi u regionu zapadnog Balkana moglo pasti u siromaštvo sa dugoročnim posledicama nemogućnosti ostvarivanja osnovnih prava i isključenosti iz društva,” kaže Milena Altmajer, vođa projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030“. U okviru ovog projekta, uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, funkcioniše i Platforma za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve“, kojom rukovode organizacije civilnog društva i koja okuplja neke od najznačajnijih aktera iz nedržavnog sektora oko tema značajnih za sprovođenje Agende 2030 i ciljeva održivog razvoja..
Agenda 2030 ujedinjuje svet u novom, održivom pristupu razvoju društva, a posebnu pažnju posvećuje onome što bi trebalo uraditi da bi se zaštitili, osnažili i u održivi razvoj uključili najsiromašniji, najugroženiji i najranjiviji, poput siromašnih, dece, mladih, žena i devojčica, romske populacije, osoba
sa invaliditetom, smetnjama u razvoju… Ovaj princip poznat pod nazivom “Niko ne sme biti izostavljen” je osnovno, sveobuhvatno načelo Agende za održivi razvoj do 2030.
“Održivi razvoj se može postići samo ako niko nije izostavljen i ako se osiguraju ljudska prava. Načelo “Niko ne sme biti izostavljen” je usko povezano sa promovisanjem ljudskih prava i konkretizuje se u ciljevima održivog razvoja kroz standarde poput dostupnih, pristupačnih, povoljnih i kvalitetnih javnih usluga za sve i principe kao što su nediskriminacija, jednake šanse, participacija i osnaživanje. Ciljevi održivog razvoja Agende 2030 moraju biti ispunjeni na taj način da u održivi razvoj uključe sve slojeve društva, a pre svega one grupe koje su do sada bile najviše izostavljene, ” kaže Altmajer i dodaje da se svi projekti koje u svetu i Srbiji sprovodi GIZ, sveobuhvatno i kontinuirano bave borbom za ljudska prava i protiv nejednakosti i diskriminacije.
Kao deo projekta, Platforma „Održivi razvoj za sve“ kroz tri stuba delovanja – socijalni, ekonomski i stub zaštite životne sredine, širom Srbije organizuje niz radionica, javnih dijaloga, konsultativnih sesija, okruglih stolova i kampanja čiji je cilj pružanje podrške donosiocima odluka tokom kreiranja, usklađivanja i sprovođenja nacionalnih i lokalnih strateških dokumenata za održivi razvoj.
Sa ciljem da se javne politike još bolje usklade sa potrebama građana, projekat pruža i tehničke savete različitim javnim institucijama i podržava izradu dokumenata važnih za praćenje sprovođenja ciljeva održivog razvoja. Jedan od važnih dokumenata u tom smislu je Izveštaj o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji Republičkog zavoda za statistiku, koji će biti objavljen do kraja 2021.
