Gradski Portal 018 – 06.02.2019
Iz štampe je izašla monografija “Niš grad naprednih tehnologija” autora Dušana Senčanskog , autora mnogih monografija koje oslikavaju grad Niš u mnogim sferama I segmentima.
“ Kad se pogledaju društvena kretanja poslednjih godina i decenija, čini se da u Nišu nema većih kretanja, mnogo toga propalo. Međutim, nauka I privreda nisu propale. One se transformišu , dobijaju novi oblik, saobrazno vremenu u kome postoji i koje posmatramo”, kaže Dušan Senčanski autor monografije ““Niš grad naprednih tehnologija” , koja je izašla iz štampe i predstavljena širem auditorijumu.
“
Nije niška privreda propala. Niška privreda je doživela transformaciju
jer je broj ljudi kojih je ranije bilo u velikim sistemima sada na nekom
drugom mestu. Danas postoji
300 malih firmi koje rade u oblasti IT tehnologije”.
Autor Senčanski govori u monografiji o Nišu kao gradu naprednih tehnologija nekad i sada.
“ Da bi se u oblasti IT radilo potrebno je znanje. Ne može se samo “ ja hoću”. Moraš najpre da naučiš , da znaš.. Mi u Nišu imali smo imali gde da naučimo. Imali smo sreću da je u ranijim vremenima postojala jaka baza – Elektronski fakultet, jak mašinski fakultet, jak Prirodno matematički fakultet , strukovna škola, privatni univerzitet “Singidunum”, “Metropoliten”. Sve ove obrazovne institucije u svojim programima imaju dobar deo posvećen ovim oblastima. Eto, na tim m mestima mladi mogu da nauče. Ovi fakulteti s nastali zahvaljujući tome što po završetku Drugog svetskog rata država prepoznala potrebu stvaranja jake baze obrazovanja u tehničkim oblastima .
Ali, kako kaže Dušan Senčanski, nisu samo obrazovne institucije “stvorile” tu jaku bazu. “ U jednom planskom razvoju države došlo se to toga dase odluči da se u Nišu proizvode katodne cevi, radio cevi”
„Desetak
godina se lutalo , da bi nakon toga” naglo narasla jedna industrija
zahvaljujući kadrovima koji su bili tu, ali i onih koji su došli I sa
strane . Osnovana
je prva industrijska škola u Nišu
1948.
Bili su to kadrovi koji su već počeli da shvataju tehniku, tehnologiju,
I osetili su da nemaju dovoljno znanja. Onda su se formirali fakulteti-
najpre Tehnički
fakultet , pa iz Tehničkog fakulteta , Elektonski, Mašinski ,
Građevinsko- arhitektonski , Fakultet zaštite na radu i počeli su da se
stvaraju kadrovi odavde. Deca iz Niša, Leskovca, Vranja, Zaječara,
Pirota , Prve Kitine, Merošine,
mogli su da dođu i na jedan jednostavniji način da uđu u taj čarobni I čudesan
svet elektronike , da ovladaju time. “
Senčanski kaže da je politika koju je imala Elektronska
industrija, da godišnje daje 1000 stipendija za visokostručne kadrove, dovela do tog “elektronskog buma”
. Rezultat spoja industrije I nauke doveo je do buma
u razvoju elektonske industrije.
“Iz toga je izašlo da je proizvedeno šest miliona televizora, deset miliona radio aparata, više desetina miliona elektonskih cevi , toliko elektonskih komponenti , poluproizvoda u fabrici. Iz toga su proizašli novi programi”
Elektronska industrija , kako kaže Senčanski imala je svoju misiju i u doba krize kada su počele da niču male firme. . Kad god je nastupala na sajmovima te male firme su isle sa Elektronskom industrijom , kao nezavisne. Možda male po broju zaposlenih , ali su postali veliki u programskom smislu. Kasnije su narasle I po broju zapošljenih ali I po tržištu koje su pokrivali.
“Sada imamo firme koje izvoze u Čile, Singapur. Brazil… Niška firma koja pravi semafore izvozi u 80 zemalja sveta. Ona ima oko 150 zapošljenih. Jadna naša firma ima izrađen najbolji teslametar koji služi za merenje magnetnog fluksa na svetu. Od te firme direktno kupuje direktno Microsoft. Sada rade neke uređaje koje prodju NASI, direktno. Iz oblsti programiranja I zaštite komunikacionih mreža. Naš čovek odavde , koji je ovde završio fakultet I koji ovde živi bio je glavni I obezbeđivao je kompjuterski sistem za olimpijadu u Pekingu “,otkriva malopoznate podatke svojom monografijom Dušan Senčanski koji s punim pravom tvrdi – “Ne možemo da kažemo nestalo je privrede I neuke, nego transformisalo se”.
Niš danas je nastavak Niša juče. ”Idemo dalje.” kaže Senčanski
“Ova knjiga predstavlja trenutno stanje. A šta posle?” pita se autor mnografije I daje odgovor “Ova knjiga treba da mobilize one koji treba da odluče da država više ulaže u napredne tehnologije. Mora se pronaći način . finansiranjem projekata, zajedničkim nastupom na trećim tržištima, organizacijom školovanja , dodatnim obukama, obrazovanjem, generacija koje tek stasavaju I koji su sada još deca. Treba stvoriti okruženje koje će sadašnjim mladim naraštajima pružiti uslove da ovde, gde mogu da nauče, mogu I da rade, kako bi ostali ovde”.
Autor nikada nije u potpunosti zadovoljan onim što je uradio. Uvek misli da može još I bolje. Tako misli I Senčanski.
“ Meni su meritorna ocene ljudi sa strane i recenzenata knjige, profesora Ljubiše Mitrovića Emeritus, prof. dr Bate Milovanovića, prof. dr Vanča Litovskog.
. To su svetska imena I oni daju vrlo pozitivne ocene knjizi
U današnje vreme putem internet možete pročitati mnogo toga. U tom lutanju nemate system kako da dođete do nečega.
“ Mi smo knjigom pokušali da napravimo sistem , da to bude osnova za dalje istraživanje”.
Izdavač knjige je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoji projekte u okviru projekta “Evropska godina kulturnog nasleđa” . U ime izdavača KLER-a gorovio je načelnik Kancelarije Milan Ranđelović koji je rekao da je knjiga posebna po tome što se u njoj , po prvi put , obuhvata sve on što u pogledu industrijskog razvoja I nasleđa u Nišu rađeno. On je podsetio da su na temeljima EI osnovana brojna mala i srednja preduzeća u oblastima elektornike, mašinstva, telekomunikacija i informacionih tehnologija.
„Ova monografija ima za cilj da proba da na jednom mestu proba daažme sve ono je Niš karakterisalo kao grad naprednih tehnologija u prošlosti , pokaže koje su to tehnologije kojima današnje kompanije raspolažu. A koje nas I danas čine gradom naprednih tehnologija Nadamo se da će u budućnosti Niš u regionalnim okvirima biti poznat po svojoj privredi, Naučno tehnološkom parku, koji je počeo da se gradi I koji bi trebalo da bude glavni resurs da grad Niš I u narednim godinama može biti grad naprednih tehnologija”. Nadasve Niš će I dalje biti poznat I po ljudima na dobrom glasu, koji su bili i ostali glavna konkurentska prednost Grada Niša, rekao je Ranđelović.
