Gledajući razvoj artiljerije od starog veka, kada se pojavila ideja o upotrebi mehaničkih sprava za izbacivanje kamena i strela i kada su ta sredstva imala namenu teške opsadne opreme za rušenje zidina i osvajanje utvrđenja, preko evolucije nastale pronalaskom crnog baruta i njegovim donošenjem u Evropu, artiljerija je danas napredovala do sofisticirane, mobilne vatrene moći na bojištu. Verovatno da su ključne karakteristike viševekovnog postajanja tog roda upravo težnja artiljeraca za usavršavanjem, uz primenu inovacija u nauci i tehnologiji, kao i praćenje savremenih trendova i potreba jedinica na bojištu koje artiljerijske jedinice podržavaju u toku izvođenja borbenih dejstava.
Istorijski gledano, upotreba artiljerije obeležila je više epoha i događaja. Od srednjeg veka, preko Luja 14, koji je naredio da se na bronzanim topovima izliju reči „Ultima Ratio Regum” – poslednji argument kralja, preko upotrebe artiljerije u epohi stajaće vojske, potom ustaničkih topova u srpskoj revoluciji, pa masovnih kalibara u Prvom svetskom ratu, ili tehničkim inovacijama i pojavom raketne artiljerije u Drugom svetskom ratu. Danas smo svedoci nove revolucije ovog roda, koju pored razvoja postojećih vrsta sistema, karakteriše masovna upotreba različitih vrsta daljinski pilotiranih vazduhoplova i „pametne” municije, uz implementaciju veštačke inteligencije.
Artiljerci u srpskoj vojsci uvek su važili za pragmatične, školovane i pouzdane oficire, verne tradiciji i vrednostima svog roda, a isto tako otvorene za inovacije i nove tehnologije. Kroz istoriju, bili su vojvode, banovi, naučnici, a mnogi rodovi i službe izdvojili su se upravo iz artiljerijske struke.
U susret Danu roda artiljerije i Danu Mešovite artiljerijske brigade, ovu priču posvetili smo upravo jedinici koja je nosilac vatrene podrške jedinica Kopnene vojske i jedinica Vojske Srbije, a koja je, zahvaljujući odnosu prema profesiji i kolektivu, uvođenju savremenih sredstava i sistema, te posvećenosti obuci i struci, slobodno možemo reći, ponos Kopnene vojske. Sagovornici Odbrane” bili su artiljerci te jedinice, počev od komandanta pukovnika Miodraga Mladenovića, koji je na njenom čelu nešto više od godinu dana.
TEŽIŠNI ZADACI
Od prethodnog Dana artiljerije pripadnici Mešovite artiljerijske brigade vredno su radili, uveli u stroj nova sredstva i sisteme i obučavali se za njihovu borbenu upotrebu. Ovome svedoče izvedena gađanja i vežbe, učešće u međunarodnoj vojnoj saradnji, obuka pripadnika u zemlji i inostranstvu i sadejstvo sa jedinicama Vojske Srbije u integraciji navođenja artiljerijske vatre uz pomoć sistema na borbenim vozilima, prenosi optoelektronskih uređaja i daljinski pilotiranih vazduhoplova.
Težišni zadatak kojim smo se bavili u brigadi bila je obuka, kao najvažniji činilac operativnih sposobnosti. Ističem znatan broj artiljerijskih bojevih gađanja koja smo izveli. Bila nam je velika čast da budemo učesnici velike vojne parade „Snaga jedinstva” u Beogradu prošlog septembra, gde smo prvi put u javnosti prikazali neka od novouvedenih sredstava i sistema. Zatim smo u oktobru realizovali zajedničku obuku sa oružanim snagama Republike Azerbejdžan, a u prethodnoj godini aktivno smo sarađivali u obuci i sa Nacionalnom gardom Kipra. Samohodni topovsko-haubički artiljerijski divizion 155 mm NORA B-52 proglašen je na osnovu rezultata za najbolju jedinicu Kopnene vojske u 2025. godini, što opet pokazuje da je jedinica na pravom putu. Tokom gađanja iz novouvedenih i modernizovanih sredstava i sistema naoružanja na Pasuljanskim livadama 28. juna, javnosti smo prvi put prikazali dejstvo sistema RM-70 „vampir”, za koji je deo naših pripadnika prethodno prošao obuku u Češkoj Republici. Na vojnoj vežbi „Pobednik 2026” na Pešteru u septembru prikazaćemo mogućnosti još nekih novouvedenih sredstava – istakao je pukovnik Mladenović i dodao da, osim što aktivno rade sa predstavnicima domaće odbrambene industrije na razvoju i modernizaciji artiljerijskih sredstava, u okviru međunarodno-vojne saradnje razmenjuju iskustva, a pripadnici brigade učestvovali su u značajnom broju međunarodnih aktivnosti na temu artiljerije, njenog razvoja i budućnosti.
– Zahvaljujući podršci državnog i vojnog rukovodstva, nastavljamo sa opremanjem savremenim oruđima i sistemima i preformiranjem jedinica unutar brigade, što će nam omogućiti da izvršavamo zadatke u savremenim operacijama – naglasio je komandant brigade.
Pukovnik Mladenović govori i o značaju intervidovskih vežbi.
– Intervidovske vežbe su jedan od složenih oblika vežbi koje izvodimo radi unapređenja sinhronizacije dejstava između vidova u toku izvođenja operacija. Osim unapređenja borbene spremnosti jedinica, intervidovske vežbe pružaju mogućnost i za optimizaciju prenosa informacija, logističke podrške, primenu novih taktika i procedura u uslovima koji najbliže simuliraju borbena dejstva, jačanje samopouzdanja i uvežbavanje praktičnih radnji suočavanjem sa različitim situacijama u kompleksnim scenarijima vežbe. Intervidovske, odnosno združene taktičke vežbe sa bojevim gađanjima, predstavljaju krunu u procesu obuke jedinice, a učesnicima pružaju iskustvo približno stvarnom borbenom dejstvu. Svakoj aktivnosti pristupamo temeljno i trudimo se da izvučemo pouke i unapredimo ključne sposobnosti jedinica za izvođenje vatrene podrške u operacijama.
Prema rečima komandanta brigade, jedinica je u potpunosti posvećeni rodu.
– Namena i zadaci jedinice omogućavaju Mešovitoj artiljerijskoj brigadi da se težišno posveti obuci na sredstvima roda i svojim pripadnicima. Imamo veliku podršku komandanta Kopnene vojske i puno razumevanje pretpostavljene komande, i to celoj jedinici znači. Više ljudi u struci znači više iskustava, a uz kolektivni duh koji je ova jedinica uvek gajila, smatram da smo uspeli da zadržimo kvalitet i da dodatno unapredimo svoje sposobnosti. Zahvaljujući najvišem državnom i vojnom rukovodstvu, brigada se oprema najsavremenijim oruđima i raketnim sistemima i ostalom vojnom opremom, što pokazuje i poverenje u sposobnosti naše jedinice. Od formiranja Mešovite artiljerijske brigade, svi komandanti, starešine, vojnici i civilna lica poštovali su tradicije srpske artiljerije, radili su na unapređenju stanja obučenosti i sredstava ratne tehnike. Dovde smo stigli zajedničkim radom i to je pravac kojim ćemo nastaviti i u budućnosti. Mi smo tehnički rod, a ispravna tehnika je osnova rada u artiljeriji i posvećujemo joj punu pažnju.
Našeg sagovornika, komandanta brigade, upitali smo koji su to realni dometi o kojima naši artiljerci danas sanjaju.
– Kada su snovi u pitanju, nikada nije dovoljno i uvek može dalje. Slobodno razmišljanje nas je i dovelo do naprednih tehnoloških rešenja, ali kako artiljerija važi za pragmatičan rod, ponosno možemo reći da smo sa novouvedenim sistemima sposobni da obezbedimo vatrenu podršku jedinicama Vojske Srbije na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Uvođenje sredstava i municije sa većim dometom ide u korak sa podizanjem stepena mobilnosti manevarskih jedinica, jer manevar vatrom mora da prati pokret jedinica na terenu. Veći domet često znači manje premeštanja i pokreta, težu detekciju i efikasniju upotrebu jedinice.
BRIGA O KADRU
Pored obuke i ispravne tehnike u toj jedinici, komandant naglašava da je briga o ljudstvu na prvom mestu.
– Smatram da imamo kvalitetan kadar. Trudimo se da obezbedimo prenošenje znanja i iskustava na mlađe generacije starešina i vojnika i obezbedimo budućnost roda. Ovo je najveća jedinica svoje vrste u Vojsci Srbije i imamo sve uslove za obuku na različitim vrstama oruđa i sa svim ključnim službama u artiljeriji. Poštujemo se međusobno i rado sarađujemo sa ostalim artiljerijskim jedinicama u Kopnenoj vojsci, jer snaga ovog roda upravo dolazi iz zajedništva i kolektiva. Pored artiljeraca, našu jedinicu čine i starešine i vojnici i drugih rodova i službi. Vezisti, informatičari, logističari, majstori, vozači, svi smo jedan komplementarni tim koji može da izvrši zadatke iz dodeljene misije, obezbedi artiljerijsko-raketnu podršku jedinicama Kopnene vojske i izvršava vatrene zadatke i na operativnom i strategijskom nivou. Od prvog do zadnjeg u stroju brigade, mi smo jedna velika porodica. Brinemo jedni o drugima – ljudi su nam na prvom mestu, a uz podršku viših nivoa komandovanja, kontinuirano ulažemo napore da unapredimo uslove za rad u jedinici – istakao je pukovnik Mladenović
On se osvrnuo i na promenu kadra, odlazak iskusnijih generacija u penziju i dolazak novih generacija, što je prirodna pojava u svakoj jedinici.
– Zadovoljni smo sadašnjim stanjem, ali uvek ima mesta za poboljšanja. Aktivno se pripremamo i za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, deo mladih starešina uputili smo u specijalističke centre za obuku vojnika kako bismo usavršili metodiku izvođenja obuke, a u toku su i infrastrukturni radovi na pripremi objekata za smeštaj vojnika. U prethodnom periodu primili smo značajan broj vojnika u profesionalnu vojnu službu, što je rezultat njihovog poverenja i zadovoljstva jedinicom nakon boravka u njoj u sklopu stručno-specijalističkog dela služenja vojnog roka, a delom je to i rezultat prisustva jedinice u javnosti. Naime, u sklopu aktivnosti sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, sa školama i nastupa u medijima, trudimo se da svim građanima, a pre svega mladićima i devojkama, prenesemo deo mogućnosti jedinice, atmosfere i kolektiva i, naravno, da ovakvim vidom aktivnosti obezbedimo kvalitetan kadar za budućnost.
Istakao bih i da smo, zahvaljujući izmenama Zakona o Vojsci Srbije, u aprilu, povodom Dana Vojske Srbije, i u junu, povodom Vidovdana, uručili prve ugovore o radu na neodređeno vreme najboljim profesionalnim vojnicima, što je korak kojim se trajno rešava njihov status u Vojsci Srbije i čime stiču nove mogućnosti i sigurnost za njihove porodice. Pripremamo se da za Dan Kopnene vojske, 16. novembra, takođe uručimo ugovore za rad na neodređeno vreme profesionalnim vojnicima koji su trajno rešavanje statusa zaslužili svojim radom.
Komandant Mešovite artiljerijske brigade naglašava koliko je važna kultura sećanja. Poštuju tradiciju jedinice i svoje prethodnike, a u saradnji sa Narodnim muzejom iz Leskovca u Spomen-sobi jedinice priredili su postavku dela izložbe „Ratni put Moravske divizije 1914–1918” sa autentičnim predmetima iz tog perioda. Kaže da su učestvovali u obeležavanju više istorijskih događaja iz srpske istorije, a 30. jula u bogoslužbenom prostoru u kasarni proslavili su i krsnu slavu jedinice – Svetu velikomučenicu Marinu. Ta svetica je u narodu poznatu kao Ognjena Marija i ona se, po narodnom i vojnom verovanju, smatra zaštitnicom artiljeraca i svih ljudi koji rukuju vatrenim oružjem i vatrom.
BRŽE, DALjE, EFIKASNIJE I SAVREMENIJE
Potpukovnik Ivan Ristić, pomoćnik komandanta za operacije, u ovoj jedinici proveo je najveći deo karijere. Kao starešina koji je obavljao i komandirske i štabne dužnosti, približio nam je prednosti različitih sistema i pravce u modernizaciji artiljerije u savremenim uslovima. Upitali smo ga može li se uvek slediti pravac u razvoju oruđa – brže, dalje i efikasnije, a u poslednje vreme i modernije. Šta je sve potrebno da se to ostvari?
– Prva artiljerijska oruđa, odnosno topovi, pojavili su se u Evropi u srednjem veku (XIV veku) kao naslednici sprava iz starog veka koje su upotrebljavane za opsadna dejstva, rušenje utvrđenja i dejstvo po protivniku sa distance. Zahvaljujući naučnotehnološkim inovacijama, artiljerija je doživela razvoj kroz vekove, a progres u tom pogledu je posebno prisutan danas. Mi smo neposredni svedoci modernizacije postojećih i razvoja novih artiljerijskih sistema. Pripadnici Mešovite artiljerijske brigade, kao i starešine koje pripadaju rodu artiljerije, a nalaze se u drugim jedinicama VS, prate savremene trendove i iskustva iz aktuelnih oružanih sukoba, izvlače pouke i primenjuju naučeno u obuci. Istovremeno, u saradnji sa naučnotehnološkom zajednicom na nivou Vojske Srbije i Republike Srbije doprinose procesima modernizacije i razvoju više projekata iza kojih stoji domaća inteligencija (VTI, JP „Jugoimort” SDPR, TOC, „Prva petoletka” iz Trstenika, „Krušik” Valjevo, „Sloboda” Čačak i drugi). S druge strane, svako novo rešenje i svaka implementirana inovacija donose promene po dubini, u načinu upotrebe jedinice, taktici i logistici. Tempo borbenih dejstava danas nameće mnoge inovacije, a vreme od iznalaženja rešenja do njegovog uvođenja nikada nije bilo kraće. Svesni smo da jedno rešenje može da čini veliku promenu na bojištu i posvećeni smo ovom procesu.
Domet i učinak po cilju dejstva oduvek su bili karakteristike našeg roda, ali danas se ističu i neke druge sposobnosti u artiljeriji. Pored povećanog dometa, mnogo smo uradili na mobilnosti i zaštiti naših jedinica u borbenim dejstvima i ove sposobnosti jedinica postavljamo među prve prioritete prilikom borbene upotrebe. Pored toga, brzina reagovanja i preciznost kao jedan od imperativa konstantno se unapređuju procesima obuke i primenom novih rešenja u artiljerijskoj municiji i novim sistemima automatizacije i digitalizacije na artiljerijskim oruđima.
Potpukovnik Ivan Ristić, pomoćnik komandanta za operacije, u ovoj jedinici proveo je najveći deo karijere. Kao starešina koji je obavljao i komandirske i štabne dužnosti, približio nam je prednosti različitih sistema i pravce u modernizaciji artiljerije u savremenim uslovima. Upitali smo ga može li se uvek slediti pravac u razvoju oruđa – brže, dalje i efikasnije, a u poslednje vreme i modernije. Šta je sve potrebno da se to ostvari?
Potpukovnik Ristić objašnjava da je modernizacijom sredstava i uvođenjem savremenih sistema tehnička i informatička pismenost sastava za rad na složenim sistemima prešla iz poželjnog u status obaveznog.
– Posluživanje, pregledi i osnovno održavanje svih sistema u jedinici i na terenu u nadležnosti su pre svega poslužilaca i komandira, tako da se za rad na sistemima podrazumeva određeni stepen obučenosti i sposobnosti za osnovno održavanje sklopova i podsistema. Kada na to dodate činjenicu da je u pitanju rod koji je okosnica vatrene moći jedinica KoV-a, nema mesta kompromisima. Artiljerija, i pored toga što je zadržala elemente tradicionalnog roda (po uzoru na artiljerce oslobodilačkih ratova Srbije, posebno artiljerce iz Velikog rata), nije izgubila korak u trci sa tehnološkim inovacijama. Naprotiv, brojni artiljerijski sistemi kojima VS danas raspolaže, kao što su STH 155 mm NORA B-52 M15, SH 122 mm „gvozdika” – usavršena, SVLR M17 i M18 „oganj”, te drugi raketni sistemi i oruđa, predstavljaju svedočanstvo da se artiljerija razvija i ne predaje.
Potpukovnik Ristić dodaje da se paralelno sa unapređenjem oruđa i lansera odvija i proces razvoja municije.
– Danas osim standardnih, trenutno-fugasnih projektila i upaljača sa trenutnim i usporenim dejstvom za granate i rakete, imamo različita tehnička rešenja za projektile s povećanim dometom, koji se postiže primenom aerodinamičkih rešenja i gasogeneratora, kao i reaktno potpomognutih projektila (aktivno-reaktivne granate). Pored navedenog, u upotrebi su nove generacije raketnih motora sa povećanim dometom. Jedan od vidova za povećanje preciznosti jeste municija sa laserskim navođenjem na cilj i navođenje artiljerijske municije putem sistema za globalno pozicioniranje.
Konstruktori se trude da ponude savremena tehnička rešenja i unapređenja municije i upaljača za određeni sistem, a radi se i na povećanju bezbednosti prilikom rukovanja njima. Takođe, treba napomenuti i veliki napredak na polju sistema za automatsko punjenje i modularne sisteme koji mogu da koriste različite vrste municije. Pored masovnosti i brzine punjenja, mogućnost skladištenja većeg broja projektila ili raketa u samu šasiju oruđa i upotreba specijalnih logističkih vozila pojednostavili su snabdevanje i smanjili broj ljudi i vozila na terenu, uz unapređenje mogućnosti i načine upotrebe.
Pitamo ga da li se danas zanemaruju tobdžije i haubičari, a forsiraju raketaši.
– Artiljerijski oficir Vojske Srbije mora da poznaje osnove funkcionisanja svih vrsta artiljerijskih sistema. Ne postoji jedno najbolje rešenje koje favorizujemo, svaka vrsta artiljerijskog oruđa ima određene prednosti u konstrukcijskim rešenjima, municiji, mobilnosti i drugim mogućnostima. Izbor sredstva, odnosno jedinice za konkretni zadatak, vrši se u odnosu na potrebe podržavane jedinice i karakteristike cilja. Zadatak artiljerijskog oficira na terenu je da obezbedi vatrenu podršku prema naređenju komandanta, odnosno da rukuje vatrom artiljerijske jedinice, a isto tako štabni oficir artiljerije ima zadatak da sagleda mogućnosti jedinica na terenu i predloži pretpostavljenom komandantu najbolju varijantu upotrebe. Tokom školovanja i usavršavanja stičemo znanja i razvijamo veštine na svim vrstama sistema, a praksa na terenu, u obuci i na vežbama omogućava nam da ispoljimo kreativnost i upotrebimo svoje mogućnosti na najbolji način.
Za razliku od davanja prednosti nekoj od navedenih, uslovno rečeno, specijalnosti, mi u jedinici, pored takmičarskog, ističemo i kolektivni duh, koji mora biti oplemenjen inovativnošću, promišljanjem, ličnim primerom, inicijativom, znanjem, veštinom, sposobnostima zamenljivosti i brzog prilagođavanja promenama i rada na različitim artiljerijskim sistemima i drugim pozitivnim osobinama koji doprinose borbenoj gotovosti jedinice i ličnoj spremnosti pojedinca. Tako da nije bitno u kojoj grupi artiljeraca se trenutno nalazite, već da imate znanje i sposobnosti rada na sistemima sa kojima artiljerija danas raspolaže i raspolagaće u budućnosti.
Pitanje koje smo postavili potpukovniku Ristiću bilo je i da li danas prevlast ima takozvana artiljerija na točkovima u odnosu na gusenične verzije.
– Oba konstrukcijska rešenja artiljerijskih oruđa (na gusenicama i na točkovima) imaju određene prednosti, pružaju visoku prohodnost i mobilnost sa određenim specifičnostima u pogledu terena na kome se upotrebljavaju. Artiljerijski sistemi koji su instalirani na vozilo sa točkovima omogućavaju lakše i brže kretanje po uređenim saobraćajnicama, dok artiljerijski sistemi sa gusenicama omogućavaju bolju prohodnost u teškim uslovima, a zbog površine prijanjanja na podlogu ne zahtevaju dodatnu stabilizaciju prilikom gađanja. U pogledu konkretnog izbora između navedenih varijanti, do izražaja dolaze karakteristike oruđa, potrebe jedinica, konfiguracija i karakteristike terena na kom se izvodi operacija, radijus kretanja i mogućnosti za premeštanje i dejstvo. Tako da, u odnosu na karakteristike terena Republike Srbije, i guseničari i točkaši imaju svoje mesto i ulogu.
Na prethodnim vežbama videli smo da artiljerci u radu koriste dronove i bespilotne letelice, a potpukovnik Ristić objašnjava njihovu ulogu.
– Daljinski pilotirani besposadni sistemi (dronovi) našli su primenu u različitim zadacima u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi. Pratimo savremene tendencije razvoja i usvojili smo nove tehnologije i sposobnosti novih sistema. Od upotrebe komercijalnih letelica dronova u zadacima izviđanja, korekture vatre, do upotrebe pametne municije koja obezbeđuje navođenje na cilj sa visokom preciznošću i sistema lutajuće municije, odnosno dronova kamikaza, kako ih često nazivamo. Ugradnja različitih tipova senzora na ove letelice omogućila nam je da efikasnije izvršavamo različite zadatke u okviru vatrene podrške. Daljinski pilotirani besposadni sistemi su za kratko vreme postali bitan deo naših jedinica. Nakon obuke u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, naša jedinica opremljena je bespilotnim vazduhoplovima SM-2M, a kontinuirano unapređujemo i sposobnosti za njihovu uspešnu upotrebu.
Nezaobilazna su bila i pitanja da li se artiljerci mogu potpuno osloniti na savremenu tehniku i da li je došlo vreme da se napuste stare dobre planšete. I uopšte, koliko je čovek značajan u toj trci sa tehničko-tehnološkim inovacijama. Da li postoji nešto što je samo njemu Bogom dano?
– Sva sredstva u upotrebi u našoj i ostalim jedinicama Vojske Srbije prolaze detaljno opitovanje pre upotrebe, a održavanje se vrši u skladu sa propisanom dinamikom i bez ikakvih kompromisa. Visoku pouzdanost naših sredstava dokazali smo na domaćem terenu i u međunarodnom okruženju i nemamo sumnje u mogućnosti i pouzdanost sredstava. Ipak, ljudski faktor je uvek ključan i iskustva koja stičemo u toku obuke i upotrebe sredstava su veoma značajna. Obuka donosi poverenje u mogućnosti sredstava i samih lica koja rade sa njima, a na taj način se izgrađuje i kolektivni duh. Inače, artiljerija je veština koja je u osnovi zasnovana na nauci (trigonometrija i fizika). Uprkos automatizaciji sistema za pripremu elemenata za gađanje i korekturu, svaki artiljerac mora da razume osnove rukovanja artiljerijskom vatrom. Popularni „hiljaditi”, kako zovemo miliradijan, nikada neće nestati kao osnovno pitanje za proveru znanja u artiljeriji. Iako je funkcija planšete danas više kontrolna, nego što se koristi kao osnovno sredstvo za određivanje elemenata za gađanje, od izuzetnog je značaja za računačku službu u jedinici, jer omogućava određeni vid grafičke vizuelizacije elemenata za gađanje i borbenog rasporeda jedinice koja izvršava gađanje i cilja, tako da se eventualne greške mogu jasnije uočiti, odnosno ne mogu biti sakrivene u masi podataka i brojki. Naglasio bih da osim stvarne – fizičke planšete od drveta, postoji i elektronska planšeta koja se može videti na monitoru.
Pored planšete postoje i drugi artiljerijski pribori i instrumenti (kao što su artiljerijska busola, snopar, kurvimetar, laserski daljinomer i drugo), koje svaki starešina mora da poznaje, a i vojnici u skladu sa dužnostima. Osim uloge u obuci, ova sredstva ne traže posebne uslove za rad niti posebno napajanje, a jedini faktor ometanja jeste neobučeno lice koje radi sa njima. Naravno da su savremeni balistički računari i multisenzorske platforme značajno skratili vreme rada računačkih jedinica u artiljeriji, ali naši pripadnici se obučavaju da izvrše zadatke u svim uslovima i na svim sredstvima, te su u tom smislu pribori i instrumenti zemaljske artiljerije i dalje prisutni, s ciljem kontrole rada automatizovanih i digitalizovanih sistema, i predstavljaju krajnju i rezervnu opciju, ukoliko svi drugi osnovni i rezervni sistemi otkažu. Uprkos strahovitom tehnološkom proboju na polju računara i primene modela dubokog učenja i veštačke inteligencije, smatramo da je čovek i dalje ključan faktor.
PODOFICIRSKI KADAR U BRIGADI
U funkciji podrške komandovanju, podoficirski kor neguje tradicije i vrednosti artiljerijskih podoficira. Briga o podoficirima i vojnicima i njihovim stručnim i karijernim usavršavanjima, neke su od najvažnijih dužnosti koje se obavljaju u brigadi. O tom posebnom kadru razgovarali smo sa zastavnikom prve klase Bojanom Vučkovićem, glavnim podoficirom u brigadi, koji je tu dužnost primio pre nešto manje od dve godine.
– U našoj jedinici je neraskidiv duh zajedništva kolektiva i time se posebno ponosimo. Uspeli smo da održimo ovu za artiljerce tradicionalnu vrednost, ali i da usvojimo i razvijemo nove veštine i sposobnosti, koje su neophodne za različite specijalnosti danas. Struktura brigade, u odnosu na onu od pre deset ili petnaest godina, donela je mnogo novina, nove dužnosti i savremena sredstva. Mogu da izrazim samo zadovoljstvo zbog truda i zalaganja koje podoficiri i profesionalni vojnici pokazuju na usvajanju novih znanja i veština. U proteklom periodu uputili smo značajan broj profesionalnih vojnika i podoficira na različita stručna usavršavanje kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Takođe, veliku pažnju posvećujemo i karijernom usavršavanju podoficira i profesionalnih vojnika. Od najboljih profesionalnih vojnika kroz model kursiranja na liderskom kursu koji realizujemo u jedinici i osnovnom kursu za podoficire koji se realizuje u Centru za obuku i usavršavanje podoficira, dobili smo stručne i kvalitetne podoficire koji razumeju snagu i vatrenu moć ove jedinice, pokazuju inicijativu u obuci i radu sa ljudima, zavređuju poštovanje pretpostavljenih i potčinjenih. Time smo omogućili kontinuitet u prenosu znanja sa starijih i iskusnijih podoficira na mlađe.
Zastavnik prve klase Vučković kaže da je značajan i broj podoficira koji su u brigadu došli nakon završenog vojnostručnog osposobljavanja na Kursu za podoficire iz građanstva, kojima je isto posvećena velika pažnja.
– Rezultati rada sa njima vidljivi su već njihovim postepenim uvođenjem u početne dužnosti. Uz značajno poboljšanje standarda pripadnika, a ovde pre svega mora da pomenem stvaranje uslova za odlazak profesionalnih vojnika u penziju i mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, verujem da smo na pravom putu da nastavimo sa unapređenjem sposobnosti za realizaciju namenskih zadataka. Stalno radimo na obuci za različite artiljerijske specijalnosti, a kvalitet ljudstva i motivacija naših pripadnika omogućavaju nam da iskažemo težište tamo gde je najbitnije. Glavni podoficiri u divizionima i ja svakodnevno pratimo stanje u jedinicama brigade, savetujemo mlađe i usmeravamo ih u radu. Obaveza uvek ima, ali mogu da kažem da naši vojnici i podoficiri mogu da se ponose svojom jedinicom i rezultatima svoga rada.
PRIPADNICI JEDINICE O SVOJIM ISKUSTVIM
Kapetan prve klase Dušan Marković komandir je baterije top-haubice 152 mm M-84 NORA. Gađao je posle obuke u Češkoj i kod nas baterijom lansera raketa samohodnog višecevnog RM-70 „vampir”. O svojim iskustvima priča.
– Imam sreću da sam od prošlog Dana artiljerije gađao svojom baterijom sa sistemom NORA 152 mm M-84 i sa baterijom „vampira”. Sistemi se prilično razlikuju, način pripreme za dejstvo je različit, ali u osnovi, svaki artiljerijski oficir može da izvede gađanje i klasičnom i raketnom artiljerijom. Nova sredstva se lako usvajaju kada posedujete znanje. Iako je top-haubica 152 mm M-84 NORA dokazano i pouzdano oruđe u Vojsci Srbije, uvođenje LRSV 122 mm RM-70 „vampir” donosi ključnu prednost kroz potpunu automatizaciju sistema. Zahvaljujući računarskom prenosu podataka, proračunima i automatskom zauzimanju elemenata, vreme od uočavanja cilja do samog dejstva svedeno je na minimum. U kontekstu savremene modernizacije, ova ušteda vremena je neophodna za efikasno izvršenje zadataka i maksimalnu zaštitu ljudstva kroz brz manevar. Rad na „vampirima” značajno je drugačiji od vučne haubice, ovde imamo jedno izuzetno moćno, složeno i savremeno sredstvo koje je znatno unapredilo naše sposobnosti za izvođenje artiljerijsko-raketnih dejstava.
Potporučnik Emilija Đorđević je komandir voda u divizionu samohodnih top-haubica 155 mm NORA B-52 M15 i nalazi se na prvoj dužnosti u jedinici, u koju je došla nakon Vojne akademije, 14. septembra 2024, na Dan artiljerije.
– Tokom rada u divizionu od početka sam se susrela sa brojnim izazovima i zadacima koje sam, vođena profesionalnom motivacijom i željom za usavršavanjem, nastojala da realizujem na najvišem nivou. Rad u ovoj jedinici za mene je predstavljao značajan korak u profesionalnom sazrevanju i priliku da znanja i veštine stečene tokom školovanja primenim u realnim uslovima. Samohodni topovsko-haubički artiljerijski divizion, uz podršku komandanta i komandira baterije, znatno je doprineo mom profesionalnom razvoju i jačanju ličnosti. Angažovanje na različitim zadacima, od pripremnih artiljerijskih bojevih gađanja do prikaza sposobnosti i drugih oblika obuke, omogućilo mi je da steknem dragoceno iskustvo, usavršim komandne sposobnosti i izgradim veće samopouzdanje u obavljanju starešinske dužnosti. Izuzetna mi je čast što sam tokom rada u bateriji bila deo jedinice koja je bila angažovana u realizaciji svih značajnijih zadataka diviziona.
Potporučnik Đorđević se i danas sa ponosom i zadovoljstvom seća brojnih trenutaka.
– Od početka rada u ovoj jedinici učestvovala sam na 32 artiljerijska bojeva gađanja, što je znatno doprinelo izgradnji mog samopouzdanja i sigurnosti u izvršavanju zadataka, ali i postavilo čvrst temelj za dalji profesionalni razvoj i karijeru. Za mene teren predstavlja mnogo više od mesta na kojem se realizuje obuka. On je simbol izazova, odgovornosti i neprekidnog usavršavanja. Upravo na terenu starešine stiču iskustvo, uče da donose odluke u složenim i zahtevnim situacijama i spoznaju značaj poverenja koje im njihovi ljudi ukazuju. Rad u ovom divizionu naučio me je da starešina mora biti spreman da svoje ljude uspešno vodi kroz svaku situaciju, da donosi odluke pod pritiskom i, pre svega, da svojim primerom bude uzor drugima. To su vrednosti koje ću poneti sa sobom u daljoj karijeri, svesna da se poverenje, odgovornost i liderstvo ne stiču samo znanjem već pre svega radom, iskustvom i ličnim primerom. Period proveden u Samohodnom topovsko-haubičkom artiljerijskom divizionu za mene je važan deo profesionalnog puta. Upravo tu sam napravila prve korake kao starešina, suočila se sa odgovornošću koju ta dužnost nosi i stekla iskustva koja će predstavljati osnovu za sve izazove koji me očekuju u daljoj karijeri.
Stariji vodnik Danijel Radivojević je komandir odeljenja u divizionu i važi za vrednog i sposobnog podoficira besprekorne discipline i izraženih liderskih sposobnosti. U prethodnoj godini poneo je značku primernog podoficira u brigadi.
– Mešovita artiljerijska brigada je prva jedinica u kojoj sam započeo vojničku karijeru 2010. godine, kao profesionalni vojnik. Trud i zalaganje nisu prošli neprimećeno, pa su me na osnovu rezultata rada pretpostavljene starešine predložile za upućivanje na karijerna usavršavanja, gde sam iskustva sa terena nadogradio pre svega znanjem iz taktike i metodike izvođenja obuke, nakon čega sam promovisan u podoficira. Kada pređete put od vojnika do komandira odeljenja, znate kako vaši potčinjeni razmišljaju, šta ih umara i šta im je potrebno da pruže maksimum. Autoritet se ne nameće činom, već se gradi ličnim primerom, a vođstvo se ne meri rečima i komandom, već delima i stabilnošću u najtežim trenucima. Trudim se da u radu opravdam ukazano poverenje, da primenjujem najviše standarde profesije, vojne discipline i odgovornosti, da dajem lični primer i osiguram maksimalnu efikasnost u radu odeljenja.
Razvodnik Kristijan Živković profesionalnu službu u topovsko-haubičkom artiljerijskom divizionu 152 mm NORA M-84 započeo je u martu, nakon završenog služenja vojnog roka.
– Nijednog trenutka se nisam pokajao što sam odabrao da zasnujem radni odnos u ovoj jedinici. Ovo je častan i pošten poziv, ostali vojnici i starešine su me prihvatili i nemam osećaj da radim tek nekoliko meseci. Sebe vidim u ovoj jedinici i u budućnosti i preporučio bih svima koji se razmišljaju da krenu putem profesionalnog vojnika da probaju, mogu samo da dobiju, vojska je sjajno iskustvo i ispunjenje snova svakog deteta na neki način.
Miodrag Stanković je mehaničar za artiljerijsko naoružanje. Službu je započeo 1996. u Prištini, a u ovoj brigadi je od 2021. godine. Tokom karijere radio je na održavanju različitih artiljerijskih sistema i oruđa, a danas mu je jedna od dužnosti održavanje LRSV „vampir”.
– To je jedno savremeno i kompleksno sredstvo, za koje ne mogu da kažem da mi nije bilo izazov. Na moju radost, sistem „vampir” osim što je efikasan, važi i za izuzetno pouzdan, pa sem redovnog održavanja ne očekujemo neke posebne izazove. Ako zatreba, naravno da smo spremni da odgovorimo i na njih – ističe vojni službenik Stanković, u jedinici poznat pod nadimkom „Pavaroti”, zbog ljubavi prema pevanju.
Antrfile 1:
U zoru 14. septembra 1918. godine oglasilo se više od 2.000 artiljerijskih oruđa i najavilo završetak golgote srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Taj datum slavnog početka artiljerijske pripreme proboja Solunskog fronta, kakvu svet do tada nije video, a koja je trajala gotovo 24 časa, do početak juriša pešadije u 5.30 časova 15. septembra, pripadnici roda artiljerije Vojske Srbije obeležavaju kao dan roda, a pripadnici Mešovite artiljerijske brigade i kao Dan svoje jedinice.
