Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici obeležavaju Mitrovske zadušnice, poznate kao jesenje zadušnice. To je dan kada se posećuju grobovi najmilijih i pale sveće u znak sećanja i poštovanja prema preminulima.
Mitrovske zadušnice uvek padaju u prvu subotu pre Miholjdana, koji je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju i obeležava se 8. novembra. Na ovaj dan, vernici se okupljaju na grobljima i donose sa sobom tradicionalne simbole poput kuvanog žita, crnog vina i sveća, koji se koriste u obredima za duše pokojnika. Hrana se deli među prisutnima, uz molitve za pokoj njihovih duša.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek padaju u subotu, što im daje dodatni značaj u verovanju SPC. Osim Mitrovskih, poznate su i prolećne, Duhovske (letnje) i Miholjske zadušnice, svaki put prateći slične običaje, ali sa blagim razlikama u zavisnosti od lokalnih običaja i regija Srbije.
Na ovaj dan, u crkvama SPC širom Srbije i sveta služe se Sveta liturgija i parastos, gde sveštenik preliva žito vinom, koje simbolizuje Božje milosrđe. Svetlost sveće, koja se obavezno pali na grobovima, predstavlja Hristovu svetlost koja treba da obasja duše preminulih.
Pored poštovanja pokojnika, na zadušnice se akcenat stavlja i na milosrđe. Vernici su pozvani da daju milostinju svakom potrebitom, kao čin ljubavi i sećanja na preminule. Mitrovske zadušnice imaju poseban značaj jer je ovaj običaj preuzet iz Ruske pravoslavne crkve, gde su prvobitno ustanovljene nakon pobede kneza Dimitrija Donskog na Kulikovskom polju 1380. godine, kao sećanje na pale vojnike.
Na ovaj poseban dan, vernici se okupljaju kako bi molitvom, sećanjem i delima milosrđa održali vezu sa onima koji više nisu s nama, ali koji su i dalje prisutni u srcima i molitvama svojih bližnjih.