Naslovna Društvo Milošu Krstiću nagrada Nišvila za životno delo

Milošu Krstiću nagrada Nišvila za životno delo

1
Miloš Miša Krstić foto: Privatna arhiva

Proslavljeni džez pijanista, kompozitor, aranžer, pedagog, džez promoter, istoričar i esejista Miloš – Miša Krstić, dobitnik je nagrade za životno delo koju Nišville jazz festival tradicionalno dodeljuje  najistaknitijim srpskim muzičarima. Miši Krstiću će nagrada biti uručena tokom Nišvila 2020 u sredu 12. avgusta, a publika će pozdraviti prvog dana glavnog programa festivala – u četvrtak 13. avgusta.

Miloš Krstić, jedan retkih od džezera koji nikada nisu pravili bilo kakve muzičke kompromise –  prvi je muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez (1995. godine) u kolevci te muzike (Univerzitet Southern Illinois u Edvardsvilu), gde je jedno vreme i radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.

Rođen je 1947. godine. Veoma rano se zainteresovao za muziku i sa 9 godina počinje da sporadično uzima časove klavira. Već sa 11 godina – njegova glavna muzička preokupacija postaje džez,  koji takođe sam usavršava sakupljajući i slušajući ploče džez velikana. Prve džez svirke imao je kao šesnaestogodišnjak u čuvenom klubu “Euridika” gde je svirao sa muzičarima bar duplo starijim od sebe. Studirao je (i diplomirao) agronomiju, i još tada boravio u USA gde je , kako kaže imao prvi plaćenu svirku u jednom klubu u Severnoj Karolini. S obzirom da je već tada imao renome izverziranog klaviriste, dobijao je mnoge ponude da se priključi estradnim orkestrima, ali je on to odbijao, pa je “obeležen” kao “sobni klavirista”. S obzirom da nije formalno završio nižu i srednju muzičku školu, uz položene diferencijalne ispite i prijemni ispit, upisao je i diplomirao (klasičnu)  kompoziciju na FMU u Beogradu,.

Osim za sving i posebno bi bap, Miša Krstić  je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro-kuban stil u džezu. Tokom  posete Kubi 1990. godine iskoristio je da “na izvoru” – u Centro De Investigacion Y desarallo da la Musica Cubana u Havani  – proveri mnoge muzikološke informacije o stilovima njihove muzike o kojima nije bilo informacija u knjigama. 

Često je pod svojim imenom vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džezistima. Bio je član dve sigurno najznačajnije džez formacije u Srbiji: Big Benda RTB i Seksteta “Marković – Gut”, ali i član Zagrebačkog džez kvinteta. Na spisku džez velikana sa kojima je nastupao i snimao su i Tony Scott, Duško Gojković, Alvin Queen, Clark Terry, Peter Erskin Bill Hardman, Junior Cook, Teddy Edwards, Leo Wright, SUIE Big Band , Bill Saxton, Billy Pierce, Boby Carcasses, Hanes Beckman, Willie Akins … Svirao je na mnogim velikim festivalima ( na mnogima od njih i više puta) među kojima i na verovatno najznačajnijem North Sea u Holandiji, ali i u Ljubljani, Mariboru i na Bledu (Slovenija), Zagrebu i Osijeku (Hrvatska),  Segedinu, Debrecinu i Velikoj Kaniži (Mađarska), Istanbulu (Turska), Pragu (Češka), Sibiu, Temišvarau i Garani (Rumunija), Burghausenu, Ingolštatu, Drezdenu i Ulmu (Nemačka), Irvei (Italija), Gentu (Belgija), Parizu (Frqancuska), Havani (Kuba), Sofiji (Bugarska), Skoplju (Severna Makedonija),Tirani (Albanija) i Elmhurstu i Edvardsvilu (USA), kao I u više gradova u Rusiji tokom “Nedelje srpske culture”… Učestvovao je na četrdesetak albuma, kako pod svojim imenom, tako i kao član ili specijalni gost domaćih i inostranih sastava.

Kada je reč o klasičnoj muzici , osim ispitnih radova a FMU (Diptih za simfonijski orkestar „Introdukcija i alegro“, solo pesme i horska svita na stihove Vaska Pope, svita za klavir „Veliki crnac“), Miša Krstić je napisao i Gudački klvartet u tri stava ( koji je javno izvođen) , a iza njega je i veliki broj kompozicija  za male džez sastave kao I kompozicija i aranžmana za veliki jazz orkestar.

Napisao je  je knjigu “Vek Džeza – od Sent Luisa do Beograda” koja je (u drugom izdanju Zavoda za udžbenike) postala i zvanični udžbenik Istorije džeza na džez odseku Muzičke škole “Stanković”. Mnogi džezeri za domaće scene istaći će i značaj Krstićevog „Jazz praktikum“ (1986), koji je u to vreme mladim muzičarima koji su ulazili u džez – praktično bila prva prilika da dođu do partitura džez standarada i steknu uvid u korsine i znalački interpretirane teoretske postavke džeza. Objavio je i biografiju Čarlija Parkera “Top  Bird”, “Muziku severno amerličkih crnaca” u kojoj (uz “ilustrovanje” notnim primerima) govori o nastanku i glavnim istorisjkim i muzičkim elementima gospela, bluza, afro – kuban stila. Krstić je uređivao džez emisije „Stereorame“ Radio Beograda i Koncerta Studija B, a autor je TV serijala „Spomenici džez tradicije“.

1 KOMENTAR

  1. BRAVO ZA g.Mišu

    Iskrene čestitke za G. Miloša. Takođe hvala G.Blagojeviću , koji na ovaj način odaje priznanje čoveku koji je stvarao džez kroz decenije. Usuđujem se da podsetim “Nišvil“ na još jednu ličnost iz Niša, koji je svoj život posvetio džezu. To je prof. Bratislav-Bata Anastasijević, nažalost preminuo uoči početka Nišvila. Bio je poštovan i van Jugoslavije kao stručnjak, ali i interpretator džez muzike, u vreme kada je na našim, srpskim prostorima džez skoro bio zabranjen, kao muzika koja negativno utiče na omladinu.
    PS. Ukoliko je pak g.Bata bio tokom dosadanjeg održavanja “Nišvil“ sesija bio na dostojan način ispoštovan, molim za izvinjenje. <u svakom slučaju, jedna od binas bi mogla da nosi njegovo ime.
    Pozdrav g.Ivanu Blagojeviću, sa željom da ''Nišvil'' živi još mnogo godina!

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde