Složne komšije, kako piše na natpisu pri ulazu u dvorište, još jednom opravdavaju taj naziv. Komšije i mališani iz zgrada 14 i 16 u ulici Druge proleterske brigade okupili su se prohladnog jesenjeg dana na jesenjoj radionici „Kreativno zdravlje”.
Pored akcije uređenja dvorišta, stanari ovih zgrada često organizuju druženja, a sada ih je okupila nekadašnja stanarka. Mališani su sakupljali lišće, od koga su pravili umetnička dela, slikali, crtali, pravili i neke figure od saća, a u svemu tome su im pomagali stariji drugovi iz Umetničke škole i Gimnazije „Svetozar Marković”.
Sve ovo je bilo praćemo i edukativnom pričom o zdravoj ishranu, uz degustaciju „medolimunane”, a za starije je bilo i grejane rakije sa medom.
„Ja sam odrasla u ovoj zgradi. Moja majka se povredila, i sad sam kod nje. I u nečem lošem ima nečeg dobrog. Sa svakim zračkom sunca, deca izađu napolje i igraju se, kao mi nekada. Jedan roditelj – 30 klinaca, sve igračke ovde su zajedničke. Najlepše u svemu ovome je što se smeju, raduju, nisu ispred ekrana, ne drže telefone u ruke, nego su na svežem vazduhu i prija ima čak i svađa, jer iz tih svađa naučimo nešto i odrastamo”, navodi pčelarka Jelena Ilić.
Stanari kažu da su kod njih ovakvi događaji gotovo svakodnevni, bez obzira na vreme. Kako su deca sličnih godina, roditelji kažu da deca jedva čekaju da se druže.
„Ovakva su naša svakodnevna druženja. Mi smo tu svakog jutra, svakog podneva. Sami smo sređivali dvorište sve zbog naše dece, koja su stalno tu i tu se igraju i odrastaju. Imaju drugačije detinjstvo od ostalih, imaju oni detinjstvo kakvo smo mi imali kad smo mi bili mali. Nije lako da se komšije slože, ali smo se složili, i opravdavamo naš naziv ispred da smo složne komšije”, kaže Sanja Ivić.
Ona ističe da oni nisu samo komšije, već i prijatelji. Takođe, i među mališanima ima puno prijateljstava, koji se druže svakodnevno, kako u obližnjoj školi „Stefan Nemanja”, tako i u zajedničkom dvorištu.
„Ovde je lepo i svaki dan se družimo sa drugovima. Imam puno drugarica. Sada pravimo od neke pene nokte koje smo nacrtali”, kaže devetogodišnja Ljubica.
Ognjen Stojanović je radio na dekoraciji, koju je pravio pomoću opalog lišća.
„Obožavam druženje u našem dvorištu i izađem kad imam vremena. Imam puno drugara ovde. Sad smo učili o medu, koliko su pčele važne i koliko je med zdrav”, naveo je Ognjen.
Kroz ovakve radionice i okupljanja, zgrada postaje ne samo mesto stanovanja, već i zajednica u kojoj svi stanari uživaju i bezbrižno odrastaju, a ovakav primer bi mogle da slede i druge stambene zajednice u našem gradu.
