Gradski Portal 018 – 03.12.2018
Ansambl predstave “Mamin dašak u svemiru” u režiji Dušana Matejića će večeras, 03.12. u 19h na sceni Lutkarskog pozorišta imati igranje u humanitarne svrhe i to povodom međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
Predstava je premijerno izvedena 08.10.2018. godine a osvojila je već 10 nagrada na festivalima u Srbiji.
Karte možete kupiti u agenciji TRAVEGO, ulica Koste Stamenkovića br. 5 ili od 17h na biletarnici Lutkarskog pozorišta.
Cena karte je 200 rsd.
O PREDSTAVI
“Zeko Zeko” – Kolin Sero
– Iako je nastao osamdesetih godina prošlog veka u Francuskoj, ovaj tekst je vrlo akutelan i danas i ovde. “Zeko Zeko” je priča o porodici. U pitanju je siromašna porodica i kao takva vrlo je slična mnogim siromašnim porodicama. Dakle, u karakterima i okolnostima je mnogo toga arhetipskog zbog čega se ovaj tekst dosta tiče i nas samih. – Lična stvarnost naših junaka vrlo je dramatična, potresna, ali i duhovita, smešna, apsurdna, pa čak i fantastična, bajkovita, nemoguća – zar nije i sam život takav? Dakle, Sero vrlo vešto plete čitavu radnju komada, kao i međusobne odnose, stvarajući realnost socijalne drame, realnost komedije i realnost nerealnog – fanatstike. Element fantastičnog u ovom komadu predstavlja utehu, spas, preispitivanje. Imaginarni svet može da pomogne u savladavanju naših realnih problema. Naravno, ovde je najveći nosilac problema – majka. Majka čuva kuću, brine o svima, sasluša svačije probleme, ulazi u žučne rasprave, smeje se, plače i najzad, neizmerno voli svu svoju decu i svog muža. Niko od likova se ne zapita kako je njoj, ali zato ona otkriva nama, publici, svoju dušu, svoju muku i svoje snove. I iako se čini da se u ovoj porodici problemi samo gomilaju i zapleti sve komplikovaniji – njihovo čvrsto i malograđansko zajedništvo i njihova čista ljubav jesu upravo ona vitalnost zbog koje opstaje porodica toliko vekova u najnemogućijim uslovima. Sukob i iskrenost, ali i ljubav, ona primitivna i plemenita, jesu oružje naših malih junaka protiv sopstvenog siromaštva i nimalo pozitivnih okolnosti koje diktira vlast. – U svetu terorista, usamljenih i brbljivih komšinica, razvedenih ćerki, otpuštenih očeva i najzad, u svetu sveopšte globalne krize, jedna MAMA je sagradila svoj “svemir“ za sebe i svoju porodicu. U tom svemiru ona se i smeje i plače ali uvek – sa toliko života i želje za životom! Žanr ove predstave je stanje duše i svesti naše Mame.
– Naposletku, zašto ne bismo ovu predstavu posvetili svim majkama?
Dušan Matejić
