Izložbom fotografija sa koncerata orkestra „Impresija“ danas počinje četvrti mizički „Evergrin“ festival, čiji će centralni događaj, koncert na Letnjoj pozornici, biti održan sutra.
Ove godine nagradu za životno delo od strane Grada Niša dobila je Maja Odžaklijevska, koja će sutra održati koncert.
Ona je prilikom prijema nagrade dala i intervju za Gradski Portal 018, u kome je govorila gde je pozicionirana njena muzika u odnosu na ono što preovladava danas, kao i koliko joj znači nagrada.
Maja je ilustrovano objasnila da ne može biti čak ni biser u moru šunda. „Ne možete to tako da kažete, zato što u moru šunda je ne postojim ni na vrhu. More šunda stavite sa strane, jer sam ja u tom slučaju okean na nekoj drugoj strani. Dajete mi podstrek, obzirom da sam ja već onako posustala, naročito kod interesovanja da bilo šta na ovom podneblju, gde sam faktički iznikla, bilo šta dalje radim, jer sam smatrala da sam dala svoj maksimum. Međutim, ja definitivno ne smatram da sam u moru šunda, pa makar i taj biser. Ja sam mnogo iznad toga. Narod mora da shvati šta je šund. To je ono ispod čega nema, a iznad toga postoje gradacije. Na sve te gradacije, kad dodate mene na samom vrhu, onda kažete da je ova žena nešto na osnovu čega možemo da se vodimo.”
Njena pesma traje i danas, a mali kompromis je napravila samo kada je krenula da se bavi vrstom muzike po kojoj je postala širom prepoznatljiva.
“Važno je da sam se ja opredelila za evergrin, nakon slud džeza, zbog toga što sam napravila kompromis, da idem na malo nižu varijantu. Ta niža varijanta nije nikako smela da bude toliko niska da degradira muziku kao takvu, nego je morala da bude puna prelepih harmonija, prelepih nota. Već tada sam znala da ću sutra, nakon 30,40, 50 godina, postati evergrin pevačica, jer sam tada već birala muziku ne praveći drastične kompromise, da bi ta muzika mogla danas da živi i dalje. Iako mene već 15 godina nema na sceni, muzika je ostala, zbog toga što je kvalitetna. Kvalitetno i sa dušom priđete nekoj stvari i oblikujete je.”
Ona je naglasila da moraju da postoje reperi kvaliteta.
“Vi imate jedan kvalitet na osnovu kog možete da gradite ostalo, pa makar tu i tamo sa manje ili više uspeha, ali makar znate gde vam je vođica. Kao kad sunce zablista, čitav život vam je lep. E to vam je to, tako sam se ja bavila svojom profesijom. Ne žalim momente kada nisam dovoljno zarađivala, kad sam bila i gladna. Zato što sam se bavila muzikom koja oplemenjuje, a koja u tom trenutku nije imala koga da oplemeni.”
Na pitanje o načinu na koji mladi izvođači kvalitetne muzike mogu da dođu do izražaja, našalila se.
“Jedino malj tu pomaže. Uzmete macolu ili kako već to zovete, i udarate po svima koji nemaju pojma. Naravno, šalim se. Nema tu smernice koja će vam omogućiti da se istaknete. Ne smete biti nadobudni, a ne smete biti ni preskromni. Znate li koliki je opus onoga što čini ličnost koja stane i zablista jednim prostorom. Ruske scene su ogromne. U najmanjim salama, scena je dugačka preko 100 metara. I sada vi mali morate popuniti tu scenu, jer morate animirati 3.500 ljudi. Nije to mali posao, to ne može bez harizme. Možete pevati kao slavuj, ali ako nemate harizmu, ništa vam ne vredi.”
Otvoreno je govorila i o nagradi koju je dobila i kako je došla do situacije da zasluži jedno ovakvo priznanje.
“Znači mi, da se ne lažemo. Znate šta znači dobiti nagradu za životno delo? To je kao Zlatna značka koju sam dobila u Beogradu za 45 godina kontinuiranog kvalitetnog rada. Ja sam pokazala šta znam. Bogu hvala, pa postoje ljudi koji su to uvideli. Eto tako je došlo do ove nagrade. Hvala ljudima koji su uvideli da sam uradila to, počev od duše, srca, i velikog rada. Ja sam 12, 13 dana spremala pesmu “Daljine”, pre nego što će se pojaviti na festivalu 1979. godine. To je moralo da se uvežba do tančina. Ne može da izostane primećenost ako vi radite na sebi.”
